Учитељ

ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА 758 ослања на опажање зависности, у којој се наш живот о сећања налази према представама. С тога баш обрнути покушај, да се осећању уступи првенство и, у колико је могућно, облици представљања изведу из облика осећања, и није тако близак. Ну ипак би се могла у извесном емислу амо подвести теорија Христијана Волфа“) и његове школе, која у осећању види таман процес сазнања. Јер чим се оно првенство осећања схвати у генетском смислу, да се облици сазнања образују у 06лицима осећања, то је тад очевидно готово сасвим свеједно, а рекли, да је осећање неразвијено сазнавање, или, да је сазнавање развијено осећање. Оличенији облик узе ова наука о првенству осећања тек у разним хипотезама, које се у новој психологији јавише, и које осећању признају неку врсту узрочног дејства на све остале душевне процесе и тиме се надају да протумаче не само да се осећање прво јавља у почетку свега душевног развића, но и касније праћење осећања свега представљања, мишљења и хотења.

Поред ова два супротна гледишта, ол. којих једно изводи осећање из представа, а друго представе из осећања, појавило се и треће, које сматра и осећања и представе као потпуно независне и једнако самосталне облике унутрашњег искуства. Представници су овога

нике, и на тај је начин Хербарт применио математичне законе на психологију. Потиснуте су представе, што делују иепод прага свести и којих смо само у пола, свесни наша есећања. Она се испољавају као желење према томе, да ли њихово продирање има више или мање успеха. Желење постаје вољом, ако св споји са надом на успех. — Као што се види код Хербарта ни овећање ни воља нису васебни елементи душевних стања, но зависе потпуно од односа представа. — Ј.Ф. Хербарт је рођен у Олденбургу 1776 год«, а умр'о 1741. год. као универзитетски професор у Гетингену. Џрев.

#) Христијан Волф је „научио Филозофију да говори немачки“ т. ј. пивао је не само латинским но и немачким јевиком. Систематовао је мисли Г. В. Лајбница (1646—1716). — У својој пеихологији вели Воле, да је душа биће, које је свесно само о себи и о осталим стварима. Свест може бити јасна и нејасна. Јасна свеет је мишљење. — Волф се родио у Бреслави 1679. год.. а умро 1754. у Хали. Био је професор ФиловоФије. Прев.

50“