Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД И 96

Које проучио прву читанку, томе даје уситељ књигу, која се зове Џак-ка сианч са списком 454 главне породице китајске.

Трећа школска књига зове се Тијен-ца-вун. У њој има тисућа различних знакова, од којих четири творе једну реченицу, а две реченице творе строфу са сликом.

Четврта читанка зове се Ју-ток-ши, и друга Хау-кин, у којој су према народној историји Конфуциови разговори са његовим

"најбољим учеником. Према овом спису „детињска је љубав извор

врлине и стабло, из кога расту сва наравствена начела, а највећи грех, управо злочин је непослушност према родитељима“,

Осим ових наведених књига, које се употребљавају у китајским школама, чита младеж у списима, у којима је реч о дужностима човека према себи и другима, о при ОНО ЕРИ. о јелу, пићу, оделу и др.

За изображена Китајца особита је важна ствар познавање књиге, у којој су мудра изучења славних људи и опис примернога понашања таквих чувених лица, која су сеза свога живота управљала по тим изречењима. Такав студенац, из кога извире свака племенита наука, књиге су китајских класичара, а језгра свему томе оно је, што је говорио велики Конфуце, који је за свога живота био у тако тешким искушењима; али после смрти тако је слављен од целога народа. Ка читању класичара приступају китајски ђаци од прилике у својој четрнаестој години, присвајајући уједно вештину стила, нарочито пак вежбање у трго. вачкој преписци, која је код Китајаца потребнија и важнија, него друге ствари.

До тих ствари долазе већ мало ђака и томе тешко да је дорастао господни учитељ, кога сам у Кантону прво походио.

И другој школи, у коју сам после тога ушао, ствари и личности биле су као и у првој. Али су ђаци били у неколико старији и учитеља било је више Власник ове школске колоније најмио их је као помоћнике. Ђаци су код њега уједно становали и хранили се. За цело ово снабдевање у његовој кући плаћао је сваки месечно од прилике 18 дин. по нашем новцу. Соба од-

ређена ђацима за становање састојала се из преграђених претина, у којима је сваки ђак имао по једну постељу.

Управитељ школе намештао је међу тим у своме претину своју коафиру, па ни да је он мирнуо, кад сам без куцања ушао у његов закутак и затекао га у недоруху. Баш је онда берберин бријео његову сјајну главу и мазао му перчин миришавом машћу:

" Дуго је трајало фризирање. Пре но што је управитељ дошао _ у колегију, отишао сам из учионице у собе за испите, у којима