Учитељ

882 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 088 82 404 17.

шурици изађе опширан приказ (често и неколико таквих), док 0 делима веће вредности изађе кратка каква напомена или чак и тога не буде. И зар би било чудо кад би ко мислио да н. пр. брошурица „Васпитне казне и награде“ већа је тековина педаг. књижевности наше него н пр. „Грешке у настави и васпитању“ од Ј. М. О првој је изашла можда већа и лепша оцена него о другој. Један удаљен посмстрач не може ту видети које је већа а које мања наша тековина на педаг. књижев. пољу.

Није само то, него у нас књижевни прегледи често се пуне оним што дође, шта тако рећи уредништву падне с које стране; а слабо се гледа да у лист дође све што треба доћи и с онаком и оноликом пажњом да дође, какву треба чему дати. А кад се тако чини онда, разуме се, мања дела лако ће наћи и више оцењивача и приказивача, док за већа не граби се свако. И на тај начин није чудо што о већој ствари мање се говори, а о мањој више.

Још једну ствар морам овде истаћи. Ако се ми мало интересујемо за чешку књижевност, Чеси се за нашу књижев интересују више. Не зато што би само у том били сиромашнији од нас, па би у нас тражили што сами немају, него зато да знају шта се и како ради у др. народа, а разуме се прво у народа словенских. Ми пак биће да смо непажљиви према тој пажњи, која нам се поклања, и као да јој увек не излазимо на сусрет. Ево вам примера који то потврђују.

Неки педаг. листови чешки слати су нашим листовима у замену,а наши листови у неколико су се одазвали тој замени, па после престали. „Наставник“ им н. пр долазио неуредно паи престао шиљати, „Просв. Гласник“ такође. Кад сам једном на молбу једног чешког уредништва упитао уредништва упитао уредника »Пр. Гл.“ зашто им се даље не шаље овај српски лист, одговорено ми је: па зашто да шаљемо ту замену, кад у уредништву нема ко да чита чешки Немамо потребе за ту замену и тд. Право да кажем, мени се прво учинило да је такав разлог

_ оправдан Али после сам видео да је то сасвим неоправдано. Ако ми нећемо или не знамо читати и пратити чешку литературу,“ ето Чеси траже да виде шта је код нас. То прате и од тога ми

не само да немамо штете, него пре ће бити користи, Што н. пр. не бисмо давали могућности да онај, који се интересује нашим стварима, да то види у нашим извештајима а да не мора то примати из друге и треће руке»

8 ; '