Учитељ

902 РАЗВИЋЕ ВО ЈБ

тиви дејствују тако, да не може ни један да победи. Ова неодлучност је привилегија човекова. Животиње не знају за то, то се виђа само покаткад код посведневних другова човекових, код коња и код паса. Пас н. пр. који. се радо шеће стоји без одлуке између домаћина и домаћице, када се ови разилазе у противним правцима. У опште пак животиња зна татно што хоће и сваки пут се подаје мотиву који управо дејствује на њезину свест; она се не бори између разних одлука јер или не дејствују на њу у исто доба разне побуде или /една тако безусловно господари, да о борби не може бити ни помена.

Ово нам већ јасно казује, да вољна радња и вољна радња могу бити веома различите ствари. У једном се случају догађа са извесношћу, као што удар једнога тела друго у покрет ставља, у другом је пак резултат веома заплетена процеса, који у почетку процеса никако предвидети не можемо. Битни основ овим разликама јеу броју мотива и у њиховој релативној јачини, са којом се јављају у свести. При том се мотиви вољини састоје увек у представама и са њима скопчаним осећањима, или, као што би можда боље било рећи: сама воља прво ступи у облику оног елемента свести, који ми називамо осећањем, само је од броја ијачине таких вољних надражаја зависан крајњи сфекат, спољашња вољна радња. У псу, који неодлучно стоји између два укућана боре се осећања наклоности. Ако је једном више наклољен но другом, борба је брзо готова или и не долази до борбе.

Има ли сад само онај пас воље, који пола:о бира, а онај, који се брзо одлучује нег Или, да ли смо овде у праву да говоримо о вољи, где има неке борбе између разних импулса. али не тада, када се животиња баци на пружено јој месо, пошто у овом случају нисмо кадри да приметимо ни сенке супротног мотива» Другим речима: да ли да кажемо воља је ту, чим су два мо-