Учитељ

НАСТАВА СВИХ ЦИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА 949

МИ РВИ И А А 0 А О

Мк основн ВН Нис АаСЕЕ

Љљаних школа. Самим тим он признаје ову вредност приватним | школама, ако су добро уређене, ако су под поузданом контролом државном. У Односи између зиколе, цркве и релтгије. Готово сеу свакоја земљи опажа јака веза између школе и цркве. Обе имају обично једнога министра. Према разном верском схватању, према приликама у опште, та је веза некад чвршћа некад лабавија. Протестанти и Евреји, уз цркву полажу доста и на школу; уз синагогу обично је школа. За ово имамо примера у нашим краје5 вима. Протестанти отварају што више школа с чисто религиозних 7 разлога. Њихова омладина треба што више да чита библију, да би се морално снажила. То се школом постиже и лако и брзо. Код католика је већ друкчије. Они полажу много на катихизис и библију, али готово више на црквену проповед, на живу реч свештеничку. Мисле да реч више утиче но читање Католичкој цркви изгледа, да нису неопходне школе за што ширу масу, ради саме вере. Према овоме, види се да је и број школа процентано различан према вероисповести појединих народа. Народи источно-православне вере, Мусломани и Будисте, по |емаззешг-у, стоје најгоре у овом погледу. Ово његово мишљење потврђују статистички подаци. Државе што имају 15 ђака на- 100 становника, или су скроз протестанске, или су протестанти у надмоћној већини. У католичким државама нема ни 10 ђака на 100 становника. У државама источно-православних народа нема ни 5 ђака на 100 становника. Ово правило није без изузетка. Изузеци иду у корист католичких држава. У јужној Немачкој, Алтиру и источним департманима француским (окрузима) католици се такмиче са протестантима. ; Односи између цркве и школе, дуго су били стални, непроменљиви ; школа је дуго зависила од цркве. То је и разумљиво. Школа је постала после цркве; њезину постанку црква је највише допринела. Па и доцније, кад су школе отваране без икаквих веза са црквом, црква је гледала да школу одржи у својој власти. У средњем веку, духовништво је било и кадар наставнички. Настава пак ствараше само духовнике. Отуда и зависност школска. Цепањем римске цркве настава је знатно крочила напред, бар пространством својим. Зависност је остала опет. Протестанти су учили децу читању и писању. Речено је да је код њи читање библије важна тачка у таблици њихових верских дужности. Католици пружаху омладини катихизис, у место библије. Основна настава је имала узвишену сврху: да васлитава

Е УЧИТЕЉ 60