Учитељ

644 ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ

па немогући трпети смрад неосетљиви кумира и мрске јереси, иш: чупах се. из њиних руку и добегох теби, и молим власт твоју, да оне, који се с нама боре, поразиш крстом светим, те да познаду нечастиви врази, како може вера твоја господи.“ ')

Шта се-да извести из овога примера 2 Властеока, ћерка вла. стелина и великаша Немањина, одгајена у кући својих родитеља, васпитана у побожности и православљу, удаје се незнајући за богомила. Дом, у који је је дошла, богомилски је. Васпитана у православљу, увиђа то и бојећи се за душу своју пренеразила се' судбе своје. Јако развијено религиозно осећање надмаша сва. друга. Нехте бити богомилка но побеже Немањи. Јасно је да се толика пажња у властеоским кућама обраћала на верско васпитање, да је

она могла да уочи разлике. Ово је појмљиво према времену, у коме се то догађало.

Овим би могли завршити васпитање женске деце првога периода, али не треба ћутке да пређемо преко Дубровника.

Васпитање и образовање девојчица у далматинским градовима доста се разликовало од осталих српских крајева. У Дубровнику су се како вели Лукарић, још од деветога века певале јуначке песме српских владалаца, а лирске песме још и пре. Јагић велиз) да се већ око 1000 године по Дубровнику орила наша песма. Са превлађивањем нашега народа у Дубровнику превлађивали су и паши обичаји, али прилагођени према обичајима и потребама дубровачких грађана. О

„Дубровчани су се старали да кед својих девојчица развију на прво место верске. осећаје. И ту је мајка највећи доо на се узи мала. Она ју је учила домаћим пословима и потребама. Учила ју је да шије, да преде, да тка, плете ит д. ј

„Док се девојчица по осталим српским крајевима елободно кретала под заштитом рода и браства, дотле се дубровачко девојче никуд није смело маћи без пратиоца. То је била брига мајчина, која се старала да у свему сама буде углед својој ћерци учећи је и речју и примером. Она се сама са ћерком шетала по граду, по пољу свуда учећи како је ваља да се понаша. „Дубровчанка тога времена ценила је тако високо свој матерински положај да је ни племићско достојанство, ни сјај, ни слава, ни богаство нису могли узлржати да не буде пратиља и прави васпитач своје ћери. Сама ју је учила чистоти хаљине у простоти одела.“) Девојчица је у-

5 па стр. 10. 5 3) 'Кајтеушк, Т. год, стр, 34, 8) види Лукарића стр. 954,