Учитељ

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ осН. школи 708

тељ, Бог ће знати, али тек колеге и директор рекоше да“је добро и честиташе. У осталом то је код њих обичај.

Сад хоћу да наставим о ономе што сам слушао на конференцијама, те да имаш као једну целину о свему овом раду. Данас хоћу да ти пишем;

0 избору модела. Данас, после Песталоција. нема ни једног педагога који не гледа да му је настава што очигледнија. те се труди да за свој предмет набави што више очигледних срестава, да би му предавање било занимљивије. С тога ћемо и ми, држећи се овог педагошког принципа, предавати ручни рад по угледу на оно, што хоћемо да направимо, дакле по моделима. Многи предлажу да се ручни рад предаје помоћу цртежа, но то није добро, јер се цртежем не може представити никад оно што може моделом. У педагогици је признато, да најпре при настави долазе ствари, модели, па слике и цртежи. Кад би наставник хтео да предаје цртежем, не би могао очигледно да представи ни перспективу, ни. пројекцију, величину и облик предмета, који хоћемо да урадимо. Цртежем се овај рад отежана, јер дете не може да направи оно што није видело очима. Оно не уме да замисли слику као предмет. Рад предмета помоћу цртежа, ствар је више технике, а то би могао радити ученик тек кад оде на занат, на основу овога што је овде, у школи, стекао посматрајући моделе и радећи по њима

Предмете које хоћемо да радимо, морамо распоредити по неком реду, по методичкој поступаности. При овоме реду треба да имамо пред очима увек корист васпитну а никад сувишз практичну. При том уређивању модела морамо бити врто обазриви. На први поглед, посматрачу изгледа да је веома лако изабрати и уредити моделе за вежбу у раду. Али кад ти побројим на шта се све мора при том пазити, видећеш да је то тежак и врло заметан посао,

Тако при избору треба пазити:

1) Да све што је љуксузно не уносимо у школски рад. Ручпи рад, као наставни предмет за васпитавање и хармонијско развијање тела и душе, мора и треба да се придржава овог правила. Разлика . је само у томе, што неки посматрају луксуз с. апсолутног гледишта а неки са релативног. Јер, што је за неког луксуз за другог | није, и обратло. Тако је нпр. луксуз имати златну кашику за јело кад се може и плеханом послужити. Луксуз је имати свилено одело које је веома скупо, кад може човек имати лепо и ваљано одело вунено и јевтиније итд. Ако се осврнемо на обичан живот и по-

«