Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА

ПЕДАТОШКА ЗРНЦА

Цељ и средство често се у животу размењују једно с другим, па се средство узима за цељ а цељ за средство, Тако, на; пример, живот је цељ а новац је средство за живот; али нераг зумни џимрија сматра новац за цељ а себе и свој живот за средство, те гледа, мучећи себе, да сабере што више новца на Поа е милу. На сличан начин често се и у васпитању размењују појмови о цељи и средству, од чега после страда само васпитање.

%

~

Режанчина се у безброј школа узима као цељ, док је она само средство. То није ништа друго до један случај размене ова два појма. У ствари је цељ граматичан, тј. правилан 20овор. а не сама грамаллика; цељ је не да се знају граматичка правила, већ да се уме граматички правилно говорити. Није задатак учитељев да гони децу да уче граматичка правила, но да их веџба у граматичном говорењу. — Не, дакле, граматика, већ говор; не правила већ правилност; не бубање, но веџбање; не знање, но _умење; не наука, него практика ! Те је пезв „српском језику у основној школи; на Великој Школи — то је нешто друго! Тамо _ је баш обратно.

з

Умење и знање јесу крајње мете у сваком наставном раду. Без тога нема права успеха. Ко само веџба а не 'извеџба тај је: застао још на првој половини пута; ко, пак, извеџба а не учини да извеџбаност постане умење, тај је застао на другој половини пута, и није до краја извршио своју дужност.

Исто то важи и за учење и знање. х

Веџбалит — извеџбалиц — умети; учити — – научили — знати ! то су главне станице на путу методског настављања. Само овде. не треба изгубити из вида да су станице „извеџбати“ и »„уме-

52.