Учитељ

(Од 0 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

реч) је то неприродно, за народ непотребно и његовом школовању штетно - све су то саме бесмислице које су опет из стогодишњих теоријских педагошких заблуда потекле.“ Тако вели писац у почетку и томе остаје доследан до краја. Доследан је, велимо али само у том што оглашује да све не ваља; а напротив ни мало није доследан кад стане износити шта би ТЕ као ново и боље узети. Јер он ту, од овога „што ништа не ваља“ опет оставља много и много; а што уноси као ново то је или горе од данашњега, или је магловито и нејасно тако, да се не види да ли би то ново било боље. "Да наведемо само неколико примера.

Писац се у расправи овој највише ОИ оним што се Дао:

· нас учи у осн. школи.

У сриском језику на пр. вели он, шта ће објашњавање садржине 5 Треба само да се постигне течност у читању, па је: то доста. „Ми велимо. (каже писац) да у шрво време читања мислити "на садржиљј бали није природно, и да разумевање није тако корисно, нил пок нерагумевање тако шлиетано.“ Упоредите, читаоци, ово мишљење с оним, опште познатим, да је дете по природи својој врло радознало, да своје играчке ломи само да би видело шта је у њима и да деца сваки час запиткују шта је ово, шта је оно, упоредите то, па реците сами: је ли природво и је ли

за децу корисно само да читају а о садржини да не разбирају

Писац на неколико места истиче како народ и младеж треба да читају књиге и из књига да се уче. А како ће мпадеж и

народ заволети и читати књигу, како ће из књиге да црпе зна-

ња, кад би им народна школа, необјашњавајући садржину, убила сваку вољу према књизи и упућивала их да читају, а за са· држину да не разбирају:

По оном што писац (стр. 27) вели о неким чланцима у чи: танкама, рекли бисмо, да је он запазио (или од кога чуо) како " има неподесних чланака, па, место да тражи боље чланке у чи.

танкама, он тражи да се само чита, без објашњавања, а чланци какви били да били.

Исто је тако и с рачуном. Шта ће такви и толики задаци из

рачуна: вели писац. Доцније, кад ђак ступи у живот и кад почне куповати и продавати, онда нек упознаје мере, новац и др., онда и

нек рачуна разноврене задатке, јер ће их тек онда појмити.- И.

овде нам се чини да је писац запазио (или чуо) како се у осн. пик. често дају неподесни рачунски задаци, па место да трсжи подесније задатке, он готово искључује свако рачунање.

УЛ