Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД - 728

таоци, како би то било, кад би се из једног среза скупило. рецимо, десетак људи из народа, па они стали већати о том: шта и како треба да уче њихова деца у народној школи! Можда би им прво поласкао та.о узвишен посао, али би се сигурно у брзо и они сами крстили од чуда ономе, ко им рече, да уреде оно, што они сами не знају.

Но тако писац говори на једном месту. Он ту осуђује оне који су досад школе уређивали, тумачећи, да су законодавци овако сакато уредили школе зато, што су чули или видели како је код других народа, па то унели и код нас, а наш народ нису проучили и познали.“) На другом месту опет вели да се при уређењу наших школа треба обзирати и на то, како је код другиг напреднијиг 10 И ово обоје налази се у једној истој расправи, од истога писца!

Но доста је више. Кад би пропратили све шта се у овој књизи налази, морали бисмо написати читаву књигу, већу од пишчеве расправе. А читаоци виде и сами да толико труда не вреди утрошити. Ни оволико не бисмо говорили, да то није прва расправа од писца који је свршио и нашу учитељску школу и учио педагошке науке на страни, па бисмо желели да од таквог чујемо што боље и корисније. Јер за расправе овакве врсте имамо већ Пелагића, који, узгред буди речено, и кад претерује, до следнији је од писца ове расправе и износи често боље мисли од њега. .

Књига ова, као што читаоци виде, пуна је оригиналних мисли; а те мисли опет нису нове ни оригиналне, јер смо их ми слушали и од других. Оне се махом чују кад се стане жалити како наша осн. школа има својих махна. Изгледа нам да је писац те мисли махом чуо од других па, неразмишљајући много о њиха и помислио је да он већ зна шта и како ваља, те се и: стрчао с овом својом расправом. Тако је постала ова књига, која је пуна „оригиналних“ мисли, а у којој, кад је човек прочита, неће наћи никаквих мисли. 5

Зато ми мислимо да ова књига читаоцу ништа користити неће. А ипак је вреди прочитати. Ако ни због чега другог, оно

%) Писац је, равуме се, већ то проучио Из школске клупе паше, отишао је у Немачку, а отуд дошао и остао у Београду, где му је прва година учитељ= ског рада, а већ је овај наш народ тако проучио и познао, као нико други!