Учитељ

108 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

Даље је врло важно средство — навикнути поредак у животу. „Ако хоћете, да утицаје доброга васпитања распрострете на цео живот, онда чините, да се добре навике из детињства распростру и на младићско доба, па ако је ваш васпитаник онакав, какав треба да буде, онда учините, да он у свима временима буде то, што је сад.“') На другим местима Русо је говорио против навике,“) али онда узимље то у другом смислу; јер васпитање мора често да се бори против навика, на пр. против предрасудака и празноверица, против непристојнога понашања и неморалнога живота.

Главни је смер, дакле, при образовању објективне воље произвођење и развијање моралне.воље; а главни је задатак при образовању субјективне воље утврђење моралне воље, т. ј. уједињење и потчињење појединих радњи под морална. правила и начела, која услед те опште разгранате везе постају јача, те за то могу да управљају и треба да управљају свима мислима човековим. Код свакога човека, дакле, треба да владају морална начела у хотењу и раду, и у том се поглавито састоји моралан характер. Разуман човек управља се по начелима и оцењује разлоге и противразлоге; а учен човек управља се поглавито по научним начелима; — али најлешпа и најбоља је особина моралнога характера, истински образованога човека та, да се управља према моралним правилима, по етичним начелима. Највишу вредност човекову не чини само знање, ни ученост, него слободан, добар, мирољубив и правичан характер, који тежи за савршенством, и у ком влада потпуна сагласност, — то је, дакле, морално-идеални характер, који су опевали песници свих народа и свих времена, који одликују историци, и који сваки човек и нехотице високо цени. За таквим характером тежи и васпитање. Средства су за то у лектири и у дружењу, у самосталном раду и у самоуправи, у расуђивању и размишљању о етич-

По стр. #10: =) Стр. 128.