Учитељ

К2 9

УЧИТЕЉ И ВОЈНА ОБАВЕЗА

ски и Зборишта би била, честа. Једна школска општина, давала би таман толико резерве, колико је потребио за Формирање мањих јединица, којим командују нижи официри. Овим би се начином знатно подигао и морални ниво нашег сељачког сталежа. Празником и недељом, на доколици, наш се сељак чешће напије. Веж-

бање би: проредило те доколице, па им случајеви „правничног“ пијан-

ства, били би ређи. Ово, што рекох није никаква немогућност. То је било негда у нас, тако је, чини ми се у Румунији и данас. То је права народна војска. Зашто се напустило овако вежбање 2 Зашто ли разАвОено Србина од пушке, његове искрене друге још из старинег% Можда би се, на ова питања могло одговорити, али нек остане одговор за други пут. - ке

Па и наши учитељи, баш као учитељи, имали би користи да.

буду резервни официри. У „Веуџе редасостаце“- у прештампан је

чланак из другог једног педагошког листа (Ба Терипе дев та отецеа еб дег јаз штсев де Чете еб Магпе) у коме се находе млоги разлози, што вреде и за наше прилике. Чланак је о учитељу и вој"ној обавези. Поводом тога, написан је овај чланчић. Учитељ има у војсци по нешто и да научи. У војсци се васпитава, нарочито у Француској војсци. „Официри дисциплинују масе људи. Они васпитавају часне људе, одане добру своје отаџбине. И ако се појединци "губе у касарни, опет се морални углед никад не губи. Најбољи је онај старешина, који се највише брине за морално и материјално благостање својих војника. Таквом су старешини војници оданији; они му душом својом плаћају старање његово“. Српски учитељ, као резервни официр, имао би све ове лепе особине добра официра. Оп би био и јунак и васпитач. Он би био мио старешина. Својим одушевљењем умео би да задахне и своје војнике, а одушевљен војник је јунак. Србији требају такви војници, Да би их имали, учинимо све олакшице српском учитељу, да буде ревервни официр.

Служба у резерви, огицирска служба, била би нова дужност за иначе већ преоптерећена учитеља. Истина Србија има права, да тражи ово од својих учитеља, али је дужна наградити ове нове жртве, које јој они приносе. Данас, кад једва живи дажбинама. преоптерећено српско чиновништво. српски учитељ грца са својом незнатном платицом. Он је у Србији релативно најслабије награђен. Па и пројектоване поправке мало, врло мало поправљају његово материјално стање. Разлог немања, могао би бар овде да отпадне. Нек се за-

штеди на другом месту. Што треба кући, ни цркви се не даје. Тре-_

бало би то имати на уму. Кад је ово овако. онда ненаграђен учитељ, требало би да буде добро плаћен сраски рвзервни официр. У