Учитељ

102 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

префињавају и чине га нежним ). Даље, што се тиче чула вида, Русо упућује на потребу, да се перспективне обмане исправљају чулом пипања. После препоручује за вежбање ока нарочито иртање, и то цртање природних предмета, да би се добило правилно опажање истих '). И чуло слуха треба да се вежба редовно 3). Напротив, за чуло укуса и чуло мириса није потребно редовно вежбање, за њих су довољни покушаји у згодним приликама. „Наш укус мења се увек с нашим начином живљења.“ „Навика нам даје другу природу.“ »„Најприроднији је укус у исто време и најпростији “). Чуло мириса је за укус то исто, што је вид за чуло пипања. Оно му претходи, јер му наговештава, како ће га додирнути ова или она субстанција, и оспособљава га, да је или тражи или избегава, према утиску, који је сам од ње раније примио 5). — Русо помиње још и шесто чуло, „опште чуло“ Локово •); али то није засебно чуло, него је скуп разнородних представа и спајања истих у скупне представе.

Сва та правила могу се обухватити у појму очигледне наставе. Овамо долави и гимнастика органа говора, која, обично улази у наставу језика. Ну ова гимнастика треба. да буде приправни ступањ за наставу језика. Њен је задатак правилно, јасно и лепо говорење; а успех зависи од стварнога интереса. — Тако исто и Русо сматра та веж-, бања, кад каже: „васпитаник треба да се навикне, да го- | вори у свези и јасно, да артикулише добро, да изговара, тачно и без афектације, да познаје акценат и да се по њему управља, као што га захтевају граматика и ритам, да говори гласно, али не јаче, него што је потребно, што је обична погрешка деце, која су у школама образована“. ") Поред говора треба глас да се вежба и у певању и у декламовању. Ово последње Русо одбацује, ну ово се може

5. бтра 100. 105, —- 5) Стр, 107, 110. — 11.:-- 5) Отр, 116. + Отр. 19. ') Стр, 128, = 6) Стр. 125. — ') Стр. 372.