Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 415

Срете Аџића и имају нарочите вредности за родитеље и учитеље. Осем ориђиналних радова од ових и других писаца, било је и веома лепих превода с Француског, ческог, руског и т. д.

Под рубриком Наука било је одличних радова од М. Пироћанца, С. Н. Томића, Луја кнеза Војиновића, С. Тројановића, Љ. Давидои других. Од нарочите је вредности чланак „Занатске Школе“ од Милића Радовановића, предмет о коме је тако мало код нас расправљано. Осем побројаних радника. налазе се имена и неких наших другова као: Алексе Васиљевића, Љубомира В. Јанковића и Јове П. Јовановића, који су се такође са својим прилошцима јавили „Делу“.

Нарочита је пажња у овом листу поклоњена озбиљној критици. Ретка је иоле важнија књига, која је изашла на јавност, да није пропраћена критиком или бар краћим реФератом.

„Белешкама“ се износи у краћим цртама рад наших књижев. друштава, а под рубриком „Књижевност“ оглашују се наше и стране књиге које говоре о Српству и Словенству. Осем овим има још рубрика за: „Новинарство“ „Просвету“ и „Уметност“.

Вредност овог озбиљног часописа довољно је овим приказана, и ми „Дело“ топло препоручујемо својим друговима, помоћу којега биће у стању да прате савремени развитак наше литературе.

Школски Одјек. Уз досадашњи „Школски Лист,“ који излази под уредништвом Николе Ђ. Вукићевића, управитеља сомборске учитељске школе, и „Нови Васпитач,“ који уређује Мита Нешковић, школски надзорник, наша браћа, прекосавски учитељи, добијају још један нови лист под именом, „Школски Одјек“. Школски Одјек покренут је иницијативом неколицине учитеља: »да послужи српској школи, српском учитељству, српској породици и српскоме друштву“, Са ово неколико речи истакнут је у главноме програм овога новог листа.

По чланку „Братска Реч« који је у листу, рекли бисмо, да је задатак „Школском Одјеку“ да поради између осталога и на удружењу срнских учитеља у опсегу патријаршије српске и карловачке митрополије, на чему се почело радити још 1894 год., када су правила за то удружење претресана, али ни до данас не одобрена !! Добро уређен лист доиста може бити снажан стожер, око којега ће се прикупити све, што је у једном друштву одабрано и честито. Такав лист може давати тон и правац раду тако, да и без Формалне организације постоји духовно јединство међу људима једнога сталежа. Појавом његовом само је подмирена давнашња потреба и ми ћемо се радовати, ако наша браћа и колеге искреним споразумом и узајамним обавештењем своју сврху постигну.