Учитељ

754 0 ЂАЧКИМ ИЗЛЕТИМА

млађи су се ученици насигурно у неколико заморили, а и иначе даље се иде уз стрмо брдо. У осталом, место као да је за одмор и створено; бистар поточић ромори поврх глатког песка, а поред њега стоји велики прастари храст, који зове жељне одмора у свој дебели хлад. Ово за цело није први пут да се ту учитељи с ученицима одмарају и доручкују.

Један старији ученик нашао је у некој старој читанци лепу песму, згодну за оваку прилику и лепо замоли свог учитеља за дозволу, да може исту декламовати под старим храстом. Учитељ му дозволи и он се попе на стабло и дивно је издекламова.

У најпријатнијем расположењу остависмо дебели хлад хиљадугодишњег храста и отпочесмо да се пењемо уз брдо. Кроз пола сахата бејасмо на врху брда, и величанствен поглед у даљину поврати нам веселост и ако смо били врло уморни.

У долини се чаробно пружило селанце, где се за све нас спрема ручак. бијају дурбини неколицине ученика управљени не у село, јер је оно свима добро познато, већ у истакнуте заставе на гостионици. На дан раније јављено је гостионичару, да ће доћи, ако буде лепо време, учитељи с ђацима, а од јутрос рано већ су отишли неколицина ученика да. јаве о доласку, а уједно да помогну гостионичару спремити и услужити при ручку.

Заиста, заставе се лепршаху на ветру ијављаху да се друштво радо очекује. Мало после друштво сиђе низ брдо ударајући у бубњеве и свирајући у трубе.

У колико се учитељи морају трудити, да створе ђацима, у излету уживања и забаве, толико исто морају пазити, да се при томе ништа не деси, што би било противно праву, обичајима, пристојности и добром понашању.

Односно борављења у гостионици и њеној околини мора им се тачно објаснити — најбоље написаним дисциплинарним правилима, — како се имају као васпитани људи владати, шта смеју чинити, а шта не. Пролазећи кроз кућу или идући степеницама, не смеју трчати, свирати» викати, певати. У сали и собама морају седети на одређеном месту мирно и пристојно и ту од прилике онако се попонашати, као да су у школи или дворишту ван часова, Дакле, забрањено је — нарочито о ручку — викати, певати, звиждати, лупати итд.

Од старијих ученика очекује се, да претходе млађима добрим примером. Кад се не могу сви од једном послужити, онда морају старији имати стрпљења, док се млађи не услуже.

Х У а