Учитељ

779 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

своју пажњу захтевима немачких учитеља; разне политичке странке почеше се трудити, да приволе учитеље у своје редове, дајући у своме програму угледније место школском питању, обећавајући сувременију организацију школе и побољшање материјалног и социјалног положаја народног учитеља.

После оволикога успеха, савез има пуно права, што је тако сјајно приредио двадесетпетогодишњицу свога живота и делања. У Фебруарској свесци „Неце Ваћпеп“ налазимо опис ове прославе, на. којој је било око !000 чланова. Изузев ватреног поборника интереса народних учитеља — депутата Кнерка, нико од званичних особа није зват на прославу. Берлинско певачко учитељско друштво почело је прославу певањем. За овим је следовао пролог Пола Рилца и беседа председника, Клаузнецера. У своме говору, обраћајући се нарочито делегатима и млађим члановима ставља им у аманет, да продуже рад својих старијих другова. За тим је у свом полужем говору указао све важније моменте који претходише оснивању савеза и притисак реакције, која је нарочито, у доба оснивања савеза, стављала све могуће препоне удружењу немачких педагога; поменуо прве носиоце идеје о завезу њихову и напослетку се задржао на прослави — триумфу идеје о оснивању немачког учитељског савеза. „Много је већ учињено и постигнуто самим оснивањем савеза — рече председник — чији су радници зидајући данашњу величанствену зграду, бранили је у исто време и штитили од њених непријатеља. Истина главни циљ савеза, а то је: једнолика, општенародна немачка школа са слободним учитељем, који ће се бринути несамоо васпитању омладине но и целог народа — није постигнут у овој 25-годишњици

живота и рада нашега савеза, алн надати је се, да ће у другој чет-.

врти века бити близу, врло близу свом остварењу“. После председникове речи отпочети су говори представника разних педагошких друштава. Особито је интересна била реч представника Хамбурга г. Пауљсена, који заврши овим речима: „Ми се можемо спокојно борити с глупошћу; у давној прошлости богови се њоме без успеха борише и неуспех се њихов објашњава само тиме, што нису савез основали.“

„Елтљдвећ таћј зјатк“ — изрека, пуна истине и поуке. У са-

везу, у удружењу сваки појединац долази до сазнања своје моћи; у удружењу се јачају слаби карактери, а необуздани уздржавају; ту се и „грубе мисли углачају тако, да после сјаје као дијаманти.“ И најодушевљенији борци, и најчвршћи карактери боре се и умиру у самоћи, нечујно и без успеха. И на скуповима српских учитеља, чула се често изрека: „удружење је сила“ но као да сви наши учитељи и учитељице нису довољно појмили велику истину, која лежи