Учитељ

из НАРОДНЕ ПЕДаГОГИЈЕ 127

у сну непријатне и старима а камоли деци, то избегавају да труне

по постељи. | (из КРАЈ.) ж

Не ваља децу ударати метлом по ногама, јер се неће оженити или удати, ако је девојче.“ Овај се савет даје нарочито у приликама кад се чисти, јер се онда деца врло радо петљају пред метлом по ђубрету и прашини. А издаље ко је пробао да удари, да се баца, метлом, могао је видети, да је врло тешко проценити јачину удара. То би било врло рђаво. Дакле и за то не ваља. · _ (из КРАЈ.)

ж

Деца би рада да увек нештс ураде особито. Међу те особитости спада и то, да иду једном ногом боса а другом обувена. То заиста не ваља, а народ вели зато што ће остати удовац-вица,

(ив луг.) ж

Кад вам човек повери какав предмет, „аманет“ да предате коме то треба потпунце и учинити. И деци се често пута, уаманет“ поверава, али код њих је врло често неспгуран, нарочито ако је што за јело а њима се допада. Поједу га, па онда лажу да су га предали. Да би деца ствар сачувала и предала коме треба, вели се: Ко поједе „аманет“ (ако је за јело), тресу му се руке. Овим се деца одбијају од лакомости им лажи. (из Лу.)

ж

Ружно је видети женску кад плете па је буди што изазове да рад прекине, и прекине га на по игле. Поред тога што је ружно то је и непрактично, јер се игле могу лако извући и томе после задаје плетиља сама себи посао који није морао бити. Да би се девојчице навикле да рад прекину само кад сврше иглу, вели се: Не

ваља остављатп започету иглу, јер ће тешко рађати. ж

Данас наука о здрављу иде чак дотле, да забрањује љубити децу ! Мора бити да онај, који је први то изрекао не само да није никад имао деце, него можда ни помислио да је и сам икада дете био, те је тако хладно поставио начело онима, којима је досуђено да мипују и љубе!

Али опет љубити децу које-гди и које-кад бесмислено је. То је приметио и прост народ па вели: Не ваља љубити дете у табане, неће скоро проодати.“ Први кораци малишанови очекују се са осо-

У уров. веле: Остаће кав метла.

' У Уровици: Не ваља од свраба на прстима (ножним