Учитељ

146 - ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

оправдана је. Међу тим са гледишта методично-дидактичког овај распис неће допринети оне користи које би се постигло несумњиво кад би се конкурсом израдиле све књиге које су потребне за основ. школу и које би, тим самим, као најбоље у тој врсти, убиле сваку конкуренцију — а не овако кад постоји нпр. и данас као државно издање Карићев земљопис који је апсолутно без вредности за осн. школу и који деца морају куповати само зато што је државно издање и што га је надлежна власт одобрила.

Нови буквар е читанчицом. Од ове школске године ступа у живот нови буквар г. Мих. Јовића учит. који је према конкурсу министарства просвете израђен и примљен као сталан уџбеник за основну школу. Уз буквар иде и словарица која се мора претходно свршити, Министар просвете расписао је распис да сви учитељи који ће радити с овим букваром нареде деци да купују и ове словарице и да сврше сав претходни посао онако како је то писац буквара препоручио у нарочитом своме упуству. Ова се словарица и у приправним разредима мора употребљавати.

У идућој свесци „Учитеља“ доносимо опширан реферат о овоме буквару.

Учитељека школа у Алекспицу и Више Женске школе Т Београду = Крагујевцу. Ма да у овај рубрици „просветни преглед“ пропраћамо кретање и појаве на пољу школ, живота основних школа налазимо да пма места да додирнемо и ове школе које су у свези с основном школом јер спремају васпитаче њене омладине.

Као што је познато у Србији данас' постоји само једна учитељска школа и она је у Алексинцу. Од свога постанка ова се је школа већ три пута кретала. Најпре је поникла у Крагујевцу одатле је премештена у Београд а од прошле године налази се у Алексинцу. Била је још једна учитељска школа у Нишу па је укинута. Неки од њених ученика налазе се у Алексиначкој учит. школи, неки су довртили у њој своје школовање, а. неки су изгубили право са свим на даље школовање.

Није безначајна ствар околност: с каквом ће спремом излазити они који ће служити тешком и узвишеном васпитачком послу у народној школи — народни учитељи. Васпитање омладине, те узданице народне, на којој се свет оставља, јесте један од најтежих и најзнатнијих послова рода људског. Па бати с тога је потребно да васпитачи омладине треба да стоје на оном ступњу образованости на ком ће својом спремом моћи достојно вршити узвишени и племенити. позив свој. А та спрема добиће се само у школи којој је поглавити задатак спремање учитеља. Поимајући озбиљно потребу коју кратко