Учитељ

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД | 149

Као најглавније махне свију мапа, јесу ове: · 1. Што се у њима престављају земље као целина; и 9. Велика утрпаност, услед тога има много излишности (за ђаке у основ. школи). Деца пред собом виде једно шаренило, које не могу разумети. Најбољи доказ за потврду ове 2 тачке јесте то, што и ђаци у нижим разредима средњих школа муче муку с мапама, те морају да брљају по њима писаљкама и да подвлаче важније ствари, како би се лакши могли наћи у оном шаренилу. Да би се овоме доскочило наш друг г. Коста Јовановић саставио је оригиналну мапу којом би се избегле ове махне. Да пустима њега самог да о њој каже.

Сва оригиналност ове мапе, Краљевине Србије, састоји се у овоме. Сваки је округ нацртан на засебном парчету пртаће хартије. Код сваког је округа хартија ван границе одрезана маказама. То парче хартије, које има облик онога округа, који на њему нацртан, прилепљено је штирком на парче истог облика круте жуте хартије, коју обућари употребљавају. Уз сваки „округ“ има по један јексерчић (од оних за цртаће таблеј, за прикачивање за школску таблу при предавању. — На ову просту оригиналност навело ме је ово. Сваки је јамачно, приметио да деца ужасно воле да секу или управо обрезују разне слике и сличице, које им до руку дођу, било са колача или старих папира — било са новина или књига са сликама. Тако обрезане слике деца више воле и боље разуму — јасније су им. То исто важт и за ове слике округа.

Добре су стране мапе ове:

1. Пред ђаке се износи мапа Краљевин Србије у деловима — округ по округ. Познато је правило, да добијамо јасан и потпун појам о целини, морамо добро да упознамо делове, а то ћемо учинити ако

најпре обратимо сву пажњу на један део, а остале делове — да апстрахујемо. Код ове се мапе то важно пехолошко начело потпуно примењује. Пред децу се, дакле, износи само један — „округ“ једно

парче хартије, на коме је нацртано само оно што је нужно. Кад се један „округ“ изучи, прикачује се за таблу до њега други, суседни „округ.“

9. Добија се бољи појам и о облику округа и о свему другом што је потребно, а нема оне утрпаности и излишности.

3. Синтетички метод, као важан метод у земљописној настави. такође се добро примењује код ове мапе. Деца састављају делове„округе“ и добијају целину — „Краљевину Србију.“