Учитељ

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

ж Чувени проналазач енглеске стенографије 51: Јзаас Ритаџ, умро је 21 јануара ов, г. у вароши Бату. Система његове стенографије, којој има за своје имање да благодари, постала је облигаторан предмет на Лондонској Воага Бећоојв. –

ХОЛАНДИЈА

У Холандији је породично и јавно васпитање избило јаче на површину услед немилих појава, које се дешавају свуда нарочито по већим градовима од стране распуштене и раскалашне варошке дечурлије која су остављена сама себи без икаквог надзора.

решвеће љензсћг Еаг Амзјапфазећев ипфемлоћ(уевеп пропраћа ту појаву овако: – -

«Који је тај, који ће нас ослободити од напуштене и грубе сокачке деце, постало је питање, које све новине, полиције, учитеље, судије ита. занима. ; | Њихови се штрајхови већином у вече дешавају. Кад се њих повише скупе, онда су они на свашта спремни. Обично нападају оне, који нису у стању, да се од њине раскалашности бране, на девојке, децу, жене и старе људе. Нема дана, а да не читамо по новинама, како је овај или онај, неког увредио, на неког се каменом или блатом бацио, и још друге хиљаде оваких догађаја. Они се најрадије баве по улицама, у којима је велики саобраћај, обично задржавају пролазеће лупају црозоре, па шта више, дешавало се и то, да краду из разних дућана. После извршења, бегају обично споредном улицом, док се опет не поврате у главну, јер тиме мисле, да заместну траг. Дирекција трамваја, вароши Утрехта, јавно је молила грађане, да сме тају овакима, метању на пут разне експлодирајуће материје, јер се коњи обично поплаше, кад ова експлодира, и онда се читава несрећа догађа. Ја бих могао још хиљаде примера навести, али мислим да, је и оволико доста. Заиста, ови распуштењаци по холандским варошима су «краљеви улица» као што је већ по одавна речено. Али шта је с полицијом, што их она мирно гледа; — Тако виче публика, а ван сумње, тако мисле и читаоци. Полиција је ту, али сасвим наравно, не тамо где би требала да је. А кад би се неколико полицајаца и указало, после каквог учињеног кикса, дечурлија се брзо на све стране растури. Види се да им ни она, неможе тако брзо стати на пут, поред свега тога, што по некад ухвате по неколико ОА4 њих, и што их изведу пред судије. Тако н. пр; ухапсили су године 1893 у Утрехту 272 детета, а у Амстердаму, који је од њега четири пута, већи, само 98. Но још више пада у очи разлика која се између ове две вароши, од којих свака 25.000 станов. броји, показује. Варош Бреда је казнила, 29 њих, док је Херцоленбуш 288.

Пошто је до данас полиција врло мало успела, то се сад тражи како поузданије средство. Питоју се, који је свему овоме крив; на шта противници јавних школа одговарају: дл је свему томе, јавна школа крива, која о ђацима само дотле води надзора, док су у школи. Други опет веле: томе су криви родитељи криви, што не шаљу децу свакодневно у школу, но их пуштају, да по улицама и дању и ноћу скитају. Одраслији међу њима, лосећују вредно социјалдемократске скулове, па што тамо у теорији чују, то онда извршују, чим се дочепају улице, практично.