Учитељ

166 ЕЊИЖЕВНОСТ

сати, овде је и потребно, да би се видело, да наставници прате науку и ла су људи од посла.

На првом је месту чланак: оснивање прве српске учитељске школе, од управитеља г. Петра Деспотовића. У кратком, али збијеном слогу, писац даје обавештења о оснивању прве срп. учит. школе. Она је осчована заузимањем Уроша Ст. Несторовића, врховнога школ. надзорника за све правоса. школе у Угарској 2. новембра 1!812 г. у Сент Андрији. Несторовића је потпомагао у томе ревносно велики део онд. срп. интелиг. Професори прве српске учит. школе били су: Павле Атанацковић, свештеник сомборски, Кузма Јосић, учитељ и Василије Булић.

Други је чланак: два најмлађа елемента, од г. Петра М. Илијћа, професора. У њему је олис: аргона и хелија, најновијих принова међу хемијским елементима, који се знатно разликује од свију до сада познатих елемената. Најинтересантији је чланак: Потреба интерната, од г. Оретена П. Аџића. У њему нам писац износи бедан живот садашњих ђака учитељске школе, зае последице отуда, као и начин за поправку. Скоро половина ђака живи са мање од 20 дин. месечно, — њих шесторица и са мање од 104. месечно! Живот је у Алексинцу скупљи но у Београду“ Г. Аџић вели, да је и телесно здравље и умни и морални напредак у ђака ове школе сумњив, а за поправку не остаје друго, но да се учитељ. шк. прегвори у интернат, у коме су све прилике другачије и повољније.

За тим долази чланак г, Јована Н. Томића: Белешке о Феликсу Петанчићу, Србину писцу из друге половине ХУ ш цочетка ХИТ века, па даље одг. Ђуре Илића: Неколико рђавих Фанерогама из алексиначке околине и места на којима расту, као плод трогодишњег проучавања биљака у околини алексиначкој.

У чланку: Из бележака по пиротском округу, г. Тихомир Р. Ђорђевић износи кеколико докумената: запис, тапију, синђелију и др. у којима се види да је до стварања бугарске егзархије у Пироту и околини му владао у писмености чисти српски дух, а од тада је почео да се меша и замељује бугарским.

Г. Светислав М. Максимовић у чаанку: Први почеци модерне "науке о васпитању, говори да је Ј. А. Коменски положио први темељ модерној педагогији и да је његова велика дидактика, епохално дело.

Најпосле долази чланак: Постанак и почегак цркве џ царства божјег, од г. Добросава М. Ковачевића.

Други је део књиге: Прва година учитељ. школе у Алексинцу. Овај је део састављен из [4 тачака: |. законске измене о уређењу ове шноле.

+ Фебруара 1896. објављен је закон: о изменама и допунама закона о уређењу учитељ. школе од 1870 г.» а) да учење траје 4 године; 6) да буде интернат, и в. да министарски савет одређује сваке године број ђака за Г _ разред. Овај је закон до сада изведен у толико, што се овом годином почиње спрема у учит. школи за 4 разреда. Интернат није уведен нема на ту сврху буџета. Министарски савет је одредио да се ове године приме у [ раз. 40 ученика, а примљено је још неколицина са стране.

П. Премештај у Алексинац, Пред почетком школске године изишао је 31. јула 1896 г. указ, којим се ова школа сели у Алексинац. Сеоба је извршена почетком октобра. -