Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 919

таквих људи је врло непријатно, а деца, која просто незнају, шта треба да раде, да не буду изгрђена, заслужују највеће сажаљење. Није онда чудо, ако се така деца веселе, ако буду могла провести по који час међу другим лицима. И управо такви заслепљени родитељи хвале се, како велико старање имају у погледу васпитавања своје деце. „Ми не пуштамо деци на вољу,“ — веле они, уми им придикујемо и примећујемо једнако, па ипак не слушају !< Сироти малишани! Како им њихови родитељи загорчавају њихово детињство! — Заповедања и забрањивања нека је што је могућно мање! Многе непотребне заповести можето дневно уштедети и редом, који влада у Вашем дому, претпостављајући, да је и Ваш син потчињен томе реду. Нпр. правило је, да он пре и после обеда умива руке; дакле, није потребно, да му то свакога дана заповедате. Тако исто Ваш син зна, да треба једну играчку понова оставити на своје место, када престане њоме да се игра; ако је на то навикнут, то ће Вам тиме уштедети опет једну заповест, и тако ће иста са свима оталим пословима, који се свакога дана понављају. Заборави ли Ваш син једном да изврши такав посао, неодобравајте то, него му више покажите Ваше чуђење о томе, као о нечему, што је потпуно ново и нечувено! Ако му пак узморате нешто ваповедати и забрањивати, то говорите што краће, са што мање речи. Што мање речи — у тољико јача снага заповести или забране; у колико више речи у толико ће мање Ваш син знати, шта Ви управо хоћете, јер не може извући језгро саме ствари. Не заповедајте много од једном и ништа што би за дете било немогућно, јер обадвоје утиче штетно на децу, убијаћи им вољу.

„Склони твоју играчку!“ вичу често многе матере и туже се, како њихово дете нема никакве уредности; али не помишљају, да је та заповест за малишана, џиновска задаћа. Он почиње да склања играчке, али му долази у руку коњчић, који му се изузетно сасвим допадне. Он заборавља да склања и даље, већ почне с нова да се игра. И тако иде даље чим нешто лепо нађе. Напослетку све дође још у већи неред него ли раније. Тако малом детету треба тако тешку и општу заповест по могућству олакшати дељењем на мање и одређење заповести. „Метни коцке у њихово сандуче!“ Дете чини то. „Метни вој-