Учитељ

УЧИТЕЉ ИВАН 365

ком и напрском у џепу, ишао је по околним селима, и за јевтине новце а богме и за брашно, вино и живину, шио је по кућама одело. Ретка је била иоле боља кућа у околини, у којој он по неки дан није провео у раду, и знао је о сваком човеку и жени понешто причати. Жене, бојећи се оговарања, у чему је био особито вешт мајстор Негован, добро су га храниле; а људи су се опет старали да не остане жедан, јер он као писмен човек знао им је ваздан причати о томе, шта пишу новине, и хоће ли скоро бити рата 2 -

О Иви се већином бринула његова добра мајка. Она га је упутила и у гимназију у оближњу варош. Али за несрећу његову умре му мајка кад је био у трећем разреду. Иван је тада морао отићи у Београд, где је послужујући изучио четврти разред и прешао у Учитељску Школу, коју је као благодејанц свршио са врло добрим успехом. За то време умре му и отац, и тако је Ива остао самохран у свету.

Не знам кад ме је сан ухватио, али ме је зора ипак затекла на ндгама. Јутро је било ведро без и једног облачка на небу. Хладан ветар пирио је са севера, а јака роса беласала се по крововима и трави. Нека свежина која обично после кише долази, и ако у овај мах сурова, годила је души човековој:

То јутро отпутовао је Ива, обећавши, да ће ми скоро писати.

После неколико дана добио сам писмо које ме је јако обрадовало. Из њега сам увидео, да је Ива задовољан са местом и школом.

»Помислите само — вели ми у писму — овде ми се отвара ново поље за рад. Око школе је дивна башта добро заграђена. Мој предходник набрао је из ње двоја кола кукуруза. Али ја ћу се постарати да на том земљишту створим праву школску башту. Знам неке начине калемљења, па мислим један део земљишта засадити воћкама, а на другом делу биће ми разни баштенски усеви. Ово у толико лакше могу извести, што се одмах више школе испод брда налази извор, са. којега ћу лако навратити воду у моју башту. Како се и ви тим радом бавите, молим вас, препоручите ми какво пољопривредно дело, које би ме још боље упутило у послу.“

„