Учитељ

УЧИТЕЉ ИВАН 367

__ Ама ти си Иво овде утрошио доста снаге, док си све овако лепо средио — рекох ходајући с њиме између леја.

— Јесам, само што ме то врло мало новаца стало. Сав посао у башти вршим. ја са послужитељем и ђацима из старијих разреда. Знате и сами, да је рад у башти пипав посао, а за то су најзгодније дечје руке које и најситнију травку хватају и чупају. У опште плевљење и заливање врше моји ђаци. Свака група има, своју леју и о њој се преко лета стара. Само одраслији ђаци раде нешто и мотиком. -

— То је лепо кад ђачки родитељи не бране својој деци да ти раде у башти, јер ја знам примера, где су родитељи због тога долазили у сукоб са учитељем.

— Богу хвала, ја сам међу добрим људима од којих до сад нисам чуо прекорне речи. У осталом и немају равлога за то. Ретка је башта или воћњак мојега ђака у којој нисам коју воћку окалемио. Ови моји ђаци из четвртог разреда знају и сами већ калемити, и сваки од њих добиће по четири окаламљене младице као поклон и успомену на, своје школовање. На тај начин рашириће се по целом селу племенита воћка, а мој будући рад подупреће омладина, која буде из школе излазила, и тако ће та занемарена, _грана пољске привреде поступно омилети сељанима, па можда и целој околини.

— Тако је. Имаш право Иво! Само напред и буди истрајан у раду рекох, и спазих; како му се бледо лице зажарило од узбуђења, док ми је онако заносно говорио о воћарству.

Пробавих код Иве три дана и вратих се кући весео и задовољан. Неколико дана после тога, причао сам друговима, и осталим познаницима само о Иви и његовом врту. Радо-

вао сам се његовом напретку и поносио се њиме као отац са добрим сином. -

Међу тим, за несрећу, у скоро после тога настала у земљи политичка промена, која, је увек кобна по нас учитеље, а ова у толико кобнија, беше, што премештаји трајаху целе те јесени и зиме. Већ почетком септембра известио ме је Ива да је добио премештај за к— ски округ.

„Ваљало је да уступим моје место сину једне политичке креатуре — писаше ми у писму. — Другог разлога,

»