Учитељ

372 допиби

преведем у школу у Ч. јер ја га овако служећи и потуцајући се (био је надничар) не могу школовати а тамо има тетку па може код ње...“

— Лепо брате причекај мало сад ћу ти ја писмо за тамошњег учитеља написати...

Напишем спроводницу и наредим, да сутра дете води а ја ћу преводницу поштом послати.

«Немој господине тако — рече ми Арсеније — што би ти писмо поштом шиљао кад ћу ја ићи — дај ти писмо мени...“

Ајд баш нек буде тако. Метем писмо у кофер, атресирам и предам Арсенију с препоруком, да понесе од учитеља одговор, да је Радисав у школу заиста уписан. ;

„Лепо господине !..,“ -

„„Прође десет пуних дана а ја не видех ни Арсенија нити добих писмо од управитеља школе Ч. да је Радисав примљен. То ми не беше право, седнем и напишем акт управи школе Ч. тражећи одговор је ли Радисав уписан или не, · -

Трећи дан добијем одговор да Радисав не само што нијеу школу примљен, но шта више, да се он није управи школској никако ни јављао. | |

Чим сам такав одговор добио одмах сам преко селског кмета Арсенија позвао...

Кад је Арсеније дошао, станем га резилити, како је могао и смео тако што учинити... Претио сам му да ћу га по кривици оптужити — ако ђака у школу не пошаље...

Он се је се бранио и извињавао; признавао је погрешку али је све на своје сиротно стање одбијао...

-- Кад си тако већ учинио реци ми молим те шта си хтео даље с дететом учинити27,.

»Хтео вам да га дам на занат...“

— Па јеси ли то већ учинио 27..,

„Нисам још, али сам мислио, да га бсадо Ђурђев-дану одведем код некога Не ·

— Знаш шта бих ти ја Арсеније рекао2..

„Шта господине !,,,“ | "

— Ја бих те у име твога детета замолио — куд си се до сад мучио помучи се још ову годину дана — а дете ће дотле још разумније и јалорније бити — па га онда на занат одведи а дотле нека га нек учи... |

» Хвала, ти господине; тако ћу и учинити...“