Учитељ

392 Школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

бр. пред. предмети бр. курсева

У немачки орачунекниговодство - 0. . ~. =. __ 191 » немачки рачун, француски. - ||... . 0. | 5 4 немачки, рачун, Француски, књиговодство • · .· - .. 104 4 немачки, рачун цртање књиговодствог у“ <<... 0... 4 5 немачки, рачун, Француски, цртање, књиговодство · · · 10 Овега · · 854

Б. женске школе

бр. пред. предмети бр. курсева

Рад игломје/ 5 реј оу на фе тле и а аи а а а не 58 > 6. БАД иклом, газдинство + 0. 28 (| | . 1 3 немачки рачун радиом << _ .- -< _ 1 3 немачки, рачун, књиговодство · 2... .... .. 3 4 немачки рачун, рад иглом, Франнуски с 2070 4 2 9 4 немачка рачун, Француски књиговодство · · · . . .. 12 4 немачки, рачун, рад иглом, књиговодство · 0... .. 34 5 немачки рачун, Француски, рад иглом, књиговодство се 28

6 и више немачки, рачун. Француски, рад иглом, науке. га-

здинство (домаћа, економија), књиговодство · · . . а

“ Свега = = 186. 8

Мибејећ хвали Практични карактер ових курсева а нарочито истиче Факт да је у њима више рада а мање параде. Држава помаже ове курсеве. 18945 год. субвенција државна износила је 55.000 д. Општине дају огрев _ и осветлење а дешава се покадшто да и појединци притичу у помоћ.

ХУ. Учитељске школе. Има их 4ве: мушка под управом директорасвештеника и женска под управом управитељке из свешт. реда. Страних кандидата нема. Те су школе екстернати. Стоје под влашћу Просветног одбора и директор муш. школе посредник је међу овим одбором и управитељицом у женској школи, а у тој школи предаје педагогију.

ХУГ. Шрограми овновних школа, „Ови програми ниву превоптерећени, Главни су предмети: немачки језик, рачун, писање и Франц. језик (почев. Од 3 год. школовања), поред науке хришћанске, о којој је напред говорено. У историји и географији народној не уче се ствари које спадају у општу географију и историју. Сами наставници могу предавати Факултативно још по неки предмет: цртање, музику, земљорадњу или рачуноводство. То им“ је као одмор од рада, и то се предаје практично а с великом вољом. | У завршетку чланка Митеје! изводи у неколико тачака све на што би се Французи могли угледати. Што се нас, Срба, тиче то би се, поред сталног надзора, могли још угледати на Луксенбург у двема тачкама: у замени наших продужних школа добро уређепим курсевима за, одрасле и упрошћавању_ шкоа. програма. Иначе стање наставе у нас, нарочито последњих година, може се узети као повољно. · –

Да, има још нешто. То је сталност учитељска, ако не потпуна, а оно бар за извесно дуже време. Без тога нема напретка у настави, јер чести премештаји, а нарочито у невреме, упропашћују и најбољи труд, и слабе и најјачу вољу. Па Е ај Прод.