Учитељ

ШКОЛСКО БРЕТАЊЕ У СВЕТУ 69

лом прихода од пловидбе бродова, који део износи годишње 20.000 рубаља и то за шеснаест година.

Занимљив је извештај о платама учитеља основних школа.

Према званичном извештају у петроградској губернији само је 279, учитеља народних школа, који имају нешто мање годишњег додатка од 200 рубаља. Пуна трећина има много већу награду, а '/ је потпуно осигурана. Половина учитеља у тој губернији има око 30 година, 37, изнад 50 година.

Што св тиче њихове учитељске спреме, ствар овако стоји:

39, учитеља је са вишим образовањем, -30%, имају нарочиту педагошку припрему, 89 добили су средње образовање, 9%, ниже а 1% домаће.

Од учитељица је преко 629 са вишим образовањем; стручног педагошког образовања добило их је 28%4, средњег 449. То је све у петроградској губернији.

Школе су државне, црквене, за тим има, их које издржавају самоуправне општине губернијске, па градске и разне приватне.

Поред владе, која живо помаже све оно што креће напредак школовања у Русији, и поједини богатији грађани притичу школи у помоћ и помажу је у вршењу задатака: да се писменост и свест народна што живље развијају. Тако је скоро кронштатски лекар Тајров дао на школе 30.000 рубаља, а удова пуковника Стенанова дала је 9000 рубаља за оснивање станова за ђаке москсвеског университета. Веома помажу ширење писмености и народне образованости у Русији: јавна предавања на университету намењена ширем кругу читалаца, управо за народ удешена, па онда књижнице и читаонице, којих има скоро у свакој парохији. На успомену песника Ј. А. Крилова оснива сада град Па већ седму јавну читаоницу с књижницом.

БОСНА

Гоњење Српчића у комуналне школе у Босни и Херцгговини превршило је сваку меру. Најпре су лепим звали, затим претили, а сада преваром вуку српску децу у те школе. Много је се таквих случајева преваре догодило, али ми ћемо само овај један саопштити, па да се види шта јадни тамошњи народ трпи.

У Требињу котарска власт зовне родитеља који има дете за школу, и пита га: „Хоћеш ли ти дати дете у школу“ Овај имајући дете заиста за школу, али које је намислио дати у српску школу одговара: Хоћу. — Добро, иди, рекну му, и он одлази и не слутећи да је постао жртва најдрскије преваре. После неколико дана зову га и запитају, зашто није дете послао у школу, разуме се комуналну, и кад се он стане чудити шта ће му дете тамо кад он има српску школу, они га казне, и силом приморају те дете доведе у комуналну школу.

Ето на какав недостојан начин културна Аустро-Угарска мисли да уништи или бар ослаби српски народ.

|