Учитељ

%

111 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

веза између слова у речима да је правилна. Добра је страна, овога писања да су речи јасно исписане и лаке за читање. Међу тим знамо да су ретки рукописи који се могу мерити по правилности, те по томе и јасности, с оним угледима литографским и краснописним, који одговарају естетичким захтевима. У свакидањем животу сретамо их увек с нечим типичним, својственим само оном лицу, које их је писало. Ако су основани на истини покушаји, да се може по рукопису у неколико да оцени карактер писца, да му се открију неке црте у нарави, онда би у томе већ имали одговор, да 'се поред све добре жеље не могу изједначити рукописи, као што су и личности различите, по што свака у себи поред заједничких црта скрива увек нечега индивидуалног. Кад се к томе дода она сувишна слобода у циФрању слова, и везама њиховим без контроле и критичности, аљкавост и непажња, — имамо јасну преставу о галиматијасу различитих рукописа, којима су исписани предмети на које наплазимо с обавезном вредношћу за регулисање приватне сво- | јине, слободе, наших права и дужности у држави и друштву. Добијањем вештине читања ових рукописа одговара се једној општој потреби, а кад то ученици имају, оспособили су се будући грађани једним среством за одржавање у друштвеном одбирању. ; Наглашена разноликост у рукописима, по себи се разуме, има многога у себи заједничког. 'У свима има опет некога реда. Основне црте свакога слова при свој разноликости њиховој морале су се одржати. Не да се ни замислити, да је сваки посебан рукопис производ нове азбуке и њенога склапања и веза. На основу заједничких црта није узалудан труд привикавати се њиховом читању. Оне разноликости се могу ипак генералисати по неким карактеристичним знапима, и савладати читање представника, сваке врсте значи, задобијати вештину читања, свију сличних рукописа. Читати рукописе писане: ситно и крупно, раввучено и збијено, са шиљатим или округлим словима,