Учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 167

~

дети. Руским испитивачима за све време бављења у пустињи Гоби не пође за руком, да се изближе. упознаду са овим особитим дивљим сојем људским.

Једна породица шеста, — Полидактилија (т. ј. да има људи с више од 5 прстију на свакој руци и нози) веома је давно запажена, и још код римског природњака, Плинија налазимо наведене прве примере шеста.

Ту скоро 'Т15806, лекар из Сћалађегу-а, публиковао је један куриозни случај полидакгилије. На име један економ из околине Вћашђегу-а имао је деветоро деце и то троје шесте су: један дечак и две девојчице. Свако од ово троје, има по шест прстију на свакој руци и нози. Њихови шести прбти већином су добро зормисани, само лако иду у страну, те су од велике сметње при јачем раду рукама, и зато хирурзи морају већином практиковати, да их одсеку. ;

Родитељи (и отац и мати) овб деце у осталом добре су конституције и извреног здравља. - М. М. Томњ.

0) човековој дубокој старости. — Г-ђа АПсе СПепеск истраживала је погодбе, кадре да утичу на трајање човекова живота, и ево до којих су је закључака довела њена испитивања.

На првом месту човек дуже живи у хладним него у топлим поднебљима, где пре и сазрева. Тако Финци дуго остају младолики, и живе "веома дуго; њихова коса не седи, а зглобови им се укруте тек дуго после средовечног доба. . У

За тим узев у опште, изгледа да море повољно дејствује, и то како на морнаре тако и на приморце.

По најбољим ауторитетима, крајња граница човекова живота била би 195 год. Међу тим г-ђа Сјепск наводи за пример једну жену из села у Ацђегјуе-еп-Воуапа-у (Јабге), стару !27 год. Ова жена — Малгје Ригалћ живела је за време 14' влада : за време Луја ХМ, Луја ХУ|, прве републике, Конзулства, првог царства, Луја ХУШ, Карла Х, Луја-Филипа, друге републике, другог царства и за време треће републике.

Човеков живот може трајати готово шет пута онолико времена, колико је потребно свима органима; да постигну своје потпуно развиће; па што је развиће ових органа спорије, то и човеков живог треба да буде дужи. Позиато је да и наш народ не воли да види мало дете сувише рано «препаметно», т.ј] пре времена развијено, јер је уочио, да се таква деца обично не одржавају. У М. М. Томић.

Школски Музеј у Београду. После прилога, који су раније објава љени, Тволском Музеју изволели су приложити: Хрватска влада одељења за богоштовље и наставу 55 књига упбеника народних школа; белгијско посланство каталоге књига; г.Н. Мусулин учитељ. 3 своје књиге; г. В. Саватијевић ! књигу; г. М. Ђорић књижар и Фабрикант збирку од преко 70 ствари из своје Фабрике мастила и боја; г. М. В. Валожић књижар 150 књига; г. М. Новаковић учитељ у пензији 4 књиге; г. Ј. Максимовић учитељ повезане 4. год. свога листа «Учит. Весник»; Ратарска школа из Краљева збирку од [14 врста разног семења, радионица барута из Обилићева збирку ствари за израду барута с објашњењем израде; ткачка школа из Лесковца збирку тканина из те школе у 63 комада и 43 цртежа ђачка; г. Т. Брановачки учитељ из Сенте своју словарицу; Фабрика тканина Кромтгон и Кивковић угледе свих врста тканина ове Фаорике; г. Ж. Поповић учитељ збирку радова из картонаже осн. школе, рељаФну мапу н ар., ђачка.