Учитељ

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДО КОМЕНСКОГА 287

примани и малишани ради припреме за ступање у веће катедралне школе. Историја је забележила голем број питомица ових школа, које су се прославиле својом образованошћу ; уопште се може рећи. да су научно образоване жене у почетку средњега века стајале на једном степену" образовања са мушкима. Нарочиту, полну, сферу женске уметности, рада и васпитања није нико признавао. На против, умови су за питање женскога васпитања били у средњем веку много расположенији но икад доцније, о чему такође има много примера. Још сестре и кћери Карла Великога почињу собом ред жена, којима су дружење са ученим људима и научне студије биле праве животне потребе. Знаменити споменик женске образованости представља Глђет тапма а, дело Додане супруге грофа Виљема Тулускога. То је опширна морално-Философска расправа, посвећена, њеном [6-годишњем сину ради упуства за његов будући самостални младићски живот. Између осталога, брижљива мати строго саветује сина да себи уреди књижницу, како би се, читањем научних радова светих и учених мужева, усавршио морално, добио дубоку и велику срећу, душевни мир и с највећом се љубављу могао клањати творчевој премудрости. Необичан појав представљају такође кћери знаменмтога таште Матедо!а-а, које су својим средствима отвориле школу за децу оба пола, и у њој предавале богословље и књижевност. У списковима професора чувене медицинске школе у Салерну још од ХГ века измешана су са мушким именима и имена жена, професора, међу којима је била најзнатнија Тротула (око 1059. год.), чије су медицинске расправе и до нас дошле. Љеена чувенога у историји медицине лекара Јована Џлатеарија и мати не мање чувенога Јована Платеарија Млађег, умела је у себи сјединити, по речима сувременика, дубоку ученост и необичну вредноћу у своме лекарскоме послу, и уз све то бити добра супруга и нежна мати. Не треба ћутке прећи ни Хелвигу, књагињу од Дагзбурга, а матер енглескога Брунона, који је постао папом под именом Лава 1Х и који је до смрти њој дуговао за своје опширно обравовање и часно вршење својих дужности. Женама тих времена, као да је било недовољно бавити се читањем Св. Писма, црквених отаца и хришћанских песника, изгледа нам, да су у млађаних Францускиња и Германкиња, била пунија уста при рецитовању класичних спорова из Виргилија и Хорација. Може бити, да је празнина, коју су жене осећале у апстрактним сколастичким лекцијама, много се забавније _ испуњавала звучним сликама многобожачке појезије. Ево каквим речима карактерише жене, у почетку средњега века, дубоки зналац ондашње историје и живота, абат Грандидије, који је пре времена

УЧИТЕЉ 16 у