Учитељ

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 239

је као надокнађено тиме, што су ове године на збору учествовали у знатној мери они престонички кругови, који се иначе слабо или ни мало не интересоваху циљем и радом ових зборова. Па као што се овогодишњи збор у погледу састава учесника разликовао од обичног типа оваких зборова, тако се овде јасно истицала и друга једна ствар, а то је: претежност женских учесница, што у осталом увек корак тераше енглеске и америчке зборове: — Од предавања девет их је било чисто педагошке садржине и примљени су с великим одобравањем. И ако се за расправе на зборовима, школских људи обично мисли, да су оне „ужасно досадне“, то ипак ове не би могле добити такав приговор. Оно што је овде изнесено, нису биле теоријске конструкције о „детету“ као апстрактном, већ стварна, конкретна излагања о истинској деци, о њиховом духовном развићу и њиховим природним склоностима, даље, плодни практични упути о томе, како ла се у васпитању и настави примене проматрања, учињена на деци у погледу практичног циља. Као бигнатура, свега може се рећи, да се на овим предавањима запазила свежина, да су учитељи и васпитачи стекли нову ревност, ново одушевљење ва свој лепи, ма да трновити задатак; то се пак све мора сматрати као неоспорна заслуга предавача. Особита срећна околност била је још и та, што је један од главних представника и радника на испитивању дечје душе (зћПа-абиду), проФесор Ирл Бернс са станФордског универзитета у Калифорнији, био задобивен за учешће на овом делу програма. У три предавања „0 дечјим казнама“, „о дечјим представама историје“, о „историјама дечјим“ дао је он својим слушаоцима не само драгоцен преглед метода, по којима се ова испитивања врше у Америци, већ им је изложио и мноштво својих опажања, који су од врло велике практичне важности за учитеље, У сваком поједином случају саопштио је он и начин на који он ради, и на који своје огледе изводи, по том је изложио статистичке резултате својих проматрања, и најпосле изнео своје закључке. Тако је он саопштио н.пр. како је у питању о казни једног детета добио суд од три хиљаде калифорнијске деце. Највећа је тешкоћа при том у томе, што се не могу лако упутити учитељи, да на децу ни мало не утичу, већ да их оставе самој себи. Изгледа, да учитељи при том увек сматрају, да је ту у питању као неки испт њихове деце, те мисле, да она треба да при том даду што боље одговоре Отуда губе често своју вредност дечји одго-. вори, који, да боме, треба да представљају самостална мњења. На једној граФичкој таблици показао је он, како се карактер чисто инстиктивних изјава у тим одговорима у тој мери губи, у којој њихово доба старости расте. Дотично питање односило се на поступак једног детета, које је без рђаве намере и без свести о домашају свога рада на то употребило један сликарски сандучић, да његовим бојама измала столице у једној соби тако, да су после постале неупотребљиве. Сад су деца питана, шта би они радили, да

А

1 О методама овог испитивања в. чланак у јунској свесци Учитеља, од ове годино.

167