Учитељ

268 кбижевносСт

Упамти, Војине, рече му он, кад изиђоше на одмор, сваку па и најсувопарнију ствар, уплети у лепу причицу или песмицу, па да видиш, како је деца лепо схвате и лако запамте...

Та песма и прича посластица је аута, и ко више од деце, воли посластице 7...

(СВРШИЋЕ СЕ)

Ф

КЊИЖЕВНОСТ

А). РЕФЕРАТИ -

090 ДОМАЋИМ.КЊИГАМА

знивот знаменитих људи. Књ. П. Песталоције, његов живот и педагошки рад. Написао Ј. В. Абрамов. Превели с руског Ар. М. Илић и Мил. Чабрић писар мин. унутр. дела. Цена ! дин. Београд. Штампарија Мате Јовановића. 1898. год.

Један од најпотребнијих, најкориснији и најважнијих послова рода људског јесте васпитање. Оно је у исти мах и један од најстаријих љулсних послова — па ипак је тако мало савршен, и тако мало успеха показао. Векови пи године пролазили су од како се човек појавио на земљтг и почео свој живот уређивати, потометво гајити и осигуравати за успешнију и издржљивију борбу с природом и друштвеним утицајима; искуство се скупљало и преносило с генерације на генерацију, васпитни се рад посматрабд и упражњавао, ценио и критиковао, напредовао и застајао; најзад п читаве нсуке су се систематизовале и одпочеле примењивати своје резултате на индивидуални и колективни развитак –— па ипак у напредовању човечанства успех је.... врло релативан.

Томе је узрок то, што је васпитање најтежи посао рода људског, чији успех за сад не лежи само у људским рукама.

Живот је човечји производ многоструких узрока и утицаја, који на њега дејствују тако, да св он јавља као резултанта њихова. Васпитање, под којим ваља разумети: свесно потпомагање природног развитка свог и туђег, изложено је свима оним узроцима и утицајима којима је и живот човечји. Регулисати све те разнолике и многостручне односе и утицаје тако, нако ће само корисно послужити при намерном нотпомагању индивидуалног развитка, не само што није лака ствар, него јеу исти мах као што горе рекосмо у свему и немогућа. Па ипак се за васпитање не сме рећи да је, и ако донекле потпуно неостварљив посао, у исти мах и непотребан посао. Запуштање овога посла створило би још већу разностручност и компликованост узрока и утицаја — да би напредак човечанетва уопште био немогућ. Друштвена зла би се увећала, необуздане навике и нарави овладале