Учитељ

12 РАСПРАВЕ по чланци

опредељује однос рода и порекла. У осталом полиандрија је куд и како мање погодна од моногамије за одржање и | неговање симпатије између родитења. Још кад помислимо | да се том веома несавршеном и ниском Формом формом | домаћих одношаја, једва, тек прелази преко прага, и. отпочињу први почеци друштвених односа; то онда није | тешко увидети, зашто су тако слабе, тако ограниче- Ј не пи посве ништавне симпатије код најнижих животињских раса.

Напротив, код оних се народа највише усавршила симпатија и достигла своје највише развиће, код којих се од најстаријих времена утврдила моногамија; — то су | они народи, код којих је социјално развиће и између самих појединих грађана створило и учврстило много ин тимнију искренију и разноврснију узајамност и чвршћи | додир; — то су они народи, код којих је репрезентатив ност мишљења поступно непрестано расла што је друштво све даље и даље напред корачало.

Према овоме дакле ми можемо да наглавимо, остав- | љајући на страну високи ступањ друштвености и погодне | домаће услове, да се сразмерно лагано развиће симпатије | у ходу и току цивилизације у главном, и највише даје || свести на поступно и лагано развиће способности и моћи представљања. Ко своме ближњему намерно и хотимично може да чини непријатности, болове да наноси, као што је се то врло често у проилости догађало, и као што то _ данас често бива, тај, несумњиво у овоме издаје извесну репрезентацију бола, који он проузрокује. Јер кад би знаци болова, које даје од себе жртва, т. ј. кад би болови жртве пробудили идеални бол (т. ј. идеју бола) у ма ко- | лико живој боји у ономе, који болове ствара и причињује, то би се заиста овај тргао и издржао од намернога наношења вреда. Али код оних људи, код којих гласно изражавање Физичкога бола, буди врло слабу, ништавну ре- | црезентацију бола, код њих се ни у ком случају не може очекивати, да ће имати у себи симпатије са осећајима, чији је израз, управо природни језик заплетен, слабо упадљив у очи и једва приметан.