Учитељ

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРН. ОСН. ШКОЛА 2:

имања“! Чисто нас мрзи и да говоримо о овако пи еувише познатим стварима! Чинимо то само ради г. Симе... На против, г. Спмо, сва ова звања доносе користи п поправку имања. Па за што се људи труде да добију та места 2! Ваљда само ради лепога имена! А за што сиромаси иду у пандуре него да зараде што год=! То бар није почасно звање.

„Полиција га (писменог сељака) је редовно навлачила на којекакве смицалице, зато су писмени људи по селима у У покварени и денштине“, — али за то није крива писменост. Г. Сима кад ништа не може и це сме полицији, напада на писменост, 580 онај што је:

не ин

0. љр кад ништа не може коњу: Место да, удара и отклања узроке, он палада на последице! — Зло би било кад би наши, писмени људи доиста овако покварени били. Срећа је што ово нико на страни не чита. Може се мислити какав би закључак извели страниц

о моралном ступњу нашег народа, кад би ово прочитали. Наши пак

1 сељаци, кад би могли да се саставе, требало би д "за увреду части!!

Ово своје писање г. Сима завршио је овом реченицом: „дбог овако школованих људи судска статистика п показује правилну сразмеру између криваца и писмености“. — Колико - непознавање друштвених проблема! Какво незнање са чега се кривице рађају! Незнатан је део криваца, г. Симо, због писмености, незнатан ! Кривицама су са свим други и далеко дубљи узроци, а са свим независно једно од другога расте број криваца и писменост. Они једно другом нису узрок, ни последица. Препоручујемо г. Сими да прочита књите:

„Социјална игијена“ од Ед. Рајха. „Кривична одговорност у све" тлости данашње науке“ од Др-а Миленка Веснића проф. Вел. Школе, и „Узроци злочина“, од Јаше Томића и 1. д.

Кад г. Сима налази да је писменост у селима само на зло употребљавана, и да су скоро еви писмени сељаци покварени, онда по тој логици опасно је што закон о ошштинама тражи да општински чаеници буду писмени, и требало би му ту одредбу укинути, јер нема поштених писмених сељака! Толике скупштине и владе шт су то тражиле (по т. Симином мишљењу) на погрешном су путу!

По овом умовању: да је писменост једно зло за сељаке, излазе и оваки апсурдни закључци: Да су школе по селима опасне, и да их треба позатварати, и да су Хотентоти у Африци поштенији од наших писмених сељака !!

Нама се упорно намеће питање: Да ли и ова повика на пиеменост у опште, на писмене сељаке, и на учитеље, није каква смицалица 2! да не ће мало г. Сима да се баци „каменом“ на ове људе без датог му повода. — Прича се у историји да је Јован Хус са презривим опроштајем казао: „О запсфа зипрбеназ!“ (О света простото) кад је видео неку бабу, како п она журно носи дрва на ко-