Учитељ

ПЕДАГТОШКЕ ИДЕЈЕ 417

Успех у Француза је много мањи него у Енглеза; он је поучан само по томе, што је учињен за врло кратко време: прошло је неких 10—15 година, од како су се у Француској почеле отварати женске гимназије, а за тим и пуштати женскиње на универаптете, па нас је тиме ова држава далеко за собом оставила. Треба нам сада понова да пребродимо атлански океан, па да видимо земљу, у којој је „рај“ Коменсков више остварљив него ма на ком другом месту на земној кугли. Речи великог словенског педагога најбоље се потврђују на примерима у Здруженим Државама Северне Америке. Тамо је женекиње образованије но у Европи, и оно има права да, врши такве дужности и занимања, и да обрађује науку у таквом обиму, како се то код нас ни замислити не може, и што се у другим државама, у последње време, на једване јаде тек имитира.

„Активност женскиња доноси американској нацији такву корпет, каква се не може очекивати од европског женскиња при садашњим обичајима, који владају на европеком континенту“; тако говори познати енглески научник и државни радник, члан пређашњег Розберијевог кабинета: Џемс Брајс, који је у току 20 година, изучавао. живот и уредбе у Америци. „Ниједна земља није за своје благостање блатодарна женскињу, као што је североамериканска република; све што је у њој добро, како у њеним друштвеним уредбама, тако и у убеђењима која служе као руководна начела у животу, све то долаву од образованости женскиња.“ Но где је тај „рај“ што га обећаваше Коменски при крају ЈХ главе „Велике Дидактике“, посвећене женском образовању. Истина, раја нема ни у Америци, али су тамо људи много срећнији него на старом континенту. „У Америци не само да је материјално благостање народне масе, ноп умно развиће и срећа друштвена стоји на већем ступњу, него што та је до сада ма где човечански род достигао“, — тако завршује Брајс свој састав о Америци.

Какве је школе за омладину препоручивао Коменски, и шта би се у њима морало учити2

да решење овога питања Коменски оштро п отворено исказује таква суђења, која и данас нису свуда остварена. „У школама треба. учити све свему“, говорио је Коменеки. „Ово не значи да сваки треба давна све науке и вештине, — то не би ни било корисно и кад би било могуће. Нужно је само да сваки научи да разуме основе, законе п цељи свега што постоји, и што се око нас дешава“, јер „треба се побринути да никоме, који живи на свету, не остане штотод толико непознато, да о њему баш никаква појма нема.“

Прошло је већ скоро триста година од онога времена од како су написани ови важни и истинити редови, а ми видимо да наши младићи, па — ах! — и ми сами — одрасли људи немамо таквога, образовања, да нам је могуће све да разумемо што год видимо на свету. У овоме нема никакве кривице до тога, што је за ова три Последња века човечанство учинило огромне кораке напред на путу прибављања знања, колико до тога, што је школа давно остала за-

УЧИТЕЉ 923