Учитељ

| ПОЗИВ 14: ПРБТОЛАТУ

Двадесета је година како је моје књижевно првенче

ЗАТОРКИЊА

угледала света. Она је хтела, да најубедљивије и у најзанимљивијем облику изнесе внатај и превелику важност једнога нераздвојнога друга човекова, највећега добротвора човечанскота, браниоца и заштитника и животињскога и човекова, а то су шуме. Шуме праве рај на земљи; а без њих земље опусте. Међу тим, ово се у нас тако мало зна, да се оне с тога тако мадо цене, а тако много сатиру (а нове не подижу), да проти опасност, да се народ наш најпре у лику завије, а по том почне кржљавити и изумирати. И, дај Боже, да ово већ не буде настало!...

___ Па да би ово спречила, колико толико, »Загоркиња« је хтела да најречитије изнесе сва добра, која имамо од шума, сав утицај, који оне имају на живот наш, предочи све штете и опасности, које настају од утамањивања њихова, и тиме оади што више светлости на живот наш са њима и без њих. И она је у томе прилично и успела »дЗагоркиња« је нашла пријема и у скромним сеоским кућицама. Нема писменијета човека а да не зна за њу и оно што је онз хтела и изнела, Из ње је неколико чланака ушло и у школске читанке, било у изводу или у целини. Дамас п сеоска деца, која свршавају основну шкољу; знају колико толико шта вреде шуме за живот људски, " 6

Али ово није довољно. Ми се надамо, да ће се читаоци потпуно сложити с нама, да је оваква лектира, која и шири потлед на природу и човека и даје најкорисније знање ва живот људски, најбоља лектира. И што је више ње, то је несумњиво боље. .

- После шест година од појаве, »Заторкиња« је изашла у другом попуњеном издању, и од пре нет година нема више ни једнога комада, ни у мене ни у књижарницама. Последњу партију тада откупило је министарство просвете за поклањање ученицама. ; .

Још прошле године ја сам је преправио и још у многоме допунио, и тако стремио и тргће издање, али све до сад не доспех ни да га објавим ни да га дам

у штампу. Сада сам стигао дато учиним. А. пошто су наше књижарске и у опште |

књижезне прилике још сувише примитивне, то се овим, сем обичногта огласа, обра-

ћи 3» претплату ; јер је ово још у нас најпоузданији начин да књига дође у масу. |

Дена је књизи иста, као и пре, (п ако се увећава са два три нова одељка), а то је 1 динар Сем других бележака нови су одељци о томе: како стоје шуме трема заразним болестима, према броју умирања и умножавању становништва.

Књита је већ дата у штампу и немогућно ми је предвидети тачно, кад ће бити готова. А ду претплатнике не бих обмањивао, ја то нећу ни д, одређујем. Поменућу само, да мислим, да ће је до Ускрса и читаоци имати у рукама. А претилата ће се примати докле се год књига не доврши у штампи.

Пошто можда и одраслима а камо ли омладини, чијем се одзиву ја највише и надам, чини радост, да своја имена виде штампана у књизи, то ћу сва имена претплатника као и скупљача штампати у књизи. О тога скупљачи ваља да похитају, те да имена стигну пре завршетка књиге. А пошто је скупљачки посао прилично заметан, пред претилатницима одговоран и везан с малим издатком, то објављујем : да нико не мора плаћати поштарину, и да ће сваки скупљач на пет претплатника добити шесту а на десет једанаесту књигу на дар.

А. да би се навикао наш свет, да има лепу књигу и да је чува пи остави у наслеђе и деци својој, ја дајем прилике, да се претплатници могу претилатити и на укоричену, у лепоме повезу, по 1:50 динар. С овима укориченим накнађиваћу п скушљачима поштарину, ако је плате и вишак у броју претплатника преко пети десет, ако га буде. . О

да труд или на дар могу скупљачи, ако хоће, добити и другу коју књигу пишчеву, нпр. Најобичније грешке у настави ч васпптању штолскожме (само укориричене по 2:50 дин.) пили Припрему за рад у основној школи (укоричене су по 2, а неукоричене по 1,50; дин.) итд. 1

2. Фебруара 1899. г. у Београду

Ј. МИОДРАГОВИЋ