Учитељ

УЧИТЕЉЕВ РАД У школи И ВАН ЊЕ 569

ска потчињеност, која обично предходи политичкој, правој потчињености.

6. Да спрема ученике за живот, али не у материјалном смислу, као што то многи траже, већ у познавању друштвених односа и живота у друштву; у улевању и неговању моралних осећања и навика потребних за друштвени живот; 9 давању основне спреме (читање, писање и рачунање) за даље образовање којим се човек спрема за живот у материјалном смислу, у познавању себе самога, да може сам собом паметно управљати, и.сам себе ењигом и добрим хруштвом васпитавати, јер су прошла времена разних спаситеља. Сад је спасење људи само у својој припреми за живот и у колективизму — заједници, удружењу.

Због тога, што се погрешно схвата ова спрема за живот ученика док су у основној школи, морам овде навести шта о томе вели Фр. Дитес у својој „Тебрији Педагогије.“ Он вели: „Није народна школа за то, да спрема слуге, сељаке, занатлије, трговце, .чиновникеји т. д. већ у деци да развија моћи и својства која су потребна као основа за свако занимање, за сваки положај у животу“. — Основна школа има, дакле, да даје само опште образовање и припрему за њ.

т. Сем до сад побројаних учитељеких дужности у школи, има он још и ове дужности: Да испита и сазна мане које деца у школу доносе, било као урођене, било као стечене, па да их пажљиво, стално и упорно отклања.

8. Да употреби, и да уме употребити сваком приликом, свако ваепитно средство. А васпитно је средство све оно, што може послужити ма ком циљу васпитања.

9. Учитељ има још једну дужност која управо и није његова, већ му је остала од онога доба, кад је школа била у зависном положају од цркве. Та дужност му је = да пева у цркви. О овом певању доста је писано и на