Учитељ

__ФРАГгМЕНТИ_ИЗ_МЕТОДИКЕ БН - 871

па се на то знање надовезује ново, (н. пр. у историји). Ако се у анализи покаже да поједини бољи ученици знају по неке ствари, које су остављене биле за трећи ступањ да се деци као нове кажу, онда се то знање дечје прима и у анализи га науче и они ђаци, који то нису знали. Ово се ради по ономе принципу да учитељ не треба сам да казује деци оно, што би ма које од деце знало. Оно што један или неколико ученика у школи знају, то морају сви остали ученици од њих научити под руковођењем учитеља, а уцитељ не треба то сам да им казује. На овај се начин одржавају сви ученици у приближно подједнаким границама знања. Бољима и даровитијима не да се да одекоче далеко, а да им не би било дуго време и да би се имали чиме занимати, они се одржавају у пажњи и раду тиме, што слабијима и споријима од себе помажу, што им казују оно што «ови нису знали. Тако се ђаци међусобно уче и помажу, а то и јесте оно што је најбоље и најприродније. Најгора је она школа у којој можете наћи неколико ђака, који све знају што се учило, а сви остали рамљу и гегуцају за њима, знајући тек по нешто и насумце од онога што се учило. Сто пута је боља она школа, у којој су ђаци приближно сви у знању једнаки, па макар међу њима не било ни једнога, који би особито бриљирао знањем. Анализа је најбољи путовођ учитељу. Ако је иоле мајстор од заната, он ће знати одакле ће и како ће отпочети нову лекцију, ново предавање. По научној педагогији нова настава има се почињати увек од круга знања оних најслабијих ученика, и према њима се морају и предавања удешавати“). Под најслаби-

%) Лист „Шумадивка“, који је некада издавао и уређивао пок. чика Љуба Ненадовић, био је веома омиљен и радо су га читали сви људи без разлике, и учевни и проети. Неко ће запитати Чика Љубу: како је то да његов лист сви радо читају и сви разумеју 2 Чика Љуба му на ово одговори, како се он познаје и депо пази с неким простим абаџијом, који цео дан седи на ћепенку и шије сукно, па кад год што год пише за „Шумадинку“, он своје писање подешава према спреми онога абиџије, и стара се да за њега пише и да га он разуме, јер је и тај абаџија редовно читао „Шумадинку“.

52"