Учитељ

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 1 875:

је с оним што је споредно; представе могу бити невезане по логичној сличности него случајно по месту и времену итд. Оваке пак везе немају вредности, јер се веза представа мора оснивати на самој сличности њихове садржине. С тога је задатак овоме ступњу наставе да из целог наставног градива издвоји оно, што је најглавније и што може бити подесно за извођење ошиштих истина. 'То тако издвојено најглавније знање треба везати и упоредити са сличним представама и искуствима, јер само оваким поређењем долази се до општих истина, закона итд. Оваким поређењем поједине случајности отпадају и остаје оно што је ошште. Да би се боље притврдиле важније тачке у наставној грађи, потребно је да их ученици не само гласно више пута понове, него да се оне и на табли појединим знацима, изразима или бројевима обележе, и да се тако среде да ученици имају прегледност целине.

Из овога, што је довде речено о ова четири ступња у настави, а нарочито онога, што је казано о синтези и асоцијацији, види се јасно, да би најидеалнија основна школа била она, у којој ученици од уџбеника не би више ништа имали до читанака, нерешениг рачунскиг задатака, књига за поуку забаву, написаних лаким разумљивим стилом онако као што су написани лепи путописи, и остали потребан прибор за писање, цртање, мерење итд. За све остале предмете ученици би имали нарочите свешчице (књижице), у које би по упуству наставника бележили најглавније појмове и мисли, ради сећања и понављања онога што су из разних предмета у појединим лекцијама научили. За сваки предмет требало би имати нарочиту свешчицу. У ту свешчицу имали би ученици да прибележе и задатке за размишљање и за решавање, о којима ће бити говора у шестом формалном ступњу наставе, који се зове метода или примена. Оно, што би ученици имали да прибележе у своје књижице, учитељ би сам најпре на школској табли написао.