Учитељ

554 _РАРПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Ако је нека ствар причана више пута, онда треба код млађе деце настојавати да је једним речима причају. Старијим ученицима може се допустити причање слобод-

ним речима, а код млађих треба настојавати да науче.

ослике и изразе у које је обучена нека приповетка. 2. дизаАЛОШКИ НАЧИН,

По овоме начину наставник ставља ученику питања. и задатке, на које ученик треба да одговори или да их реши. Настава добија облик разговора, који се води између учитеља и ученика. У дијалошком начину разликују се два облика: један кад се пита (катехетичан), и други кад се нешто развија и изналази (хевристичан). Питање у настави може имати тројаки циљ: а) Може бити наставна. грађа изучена и наставник хоће питањима да се увери како су ученици нешто научили. Ово су тако звана иеспитна питања, која се при испитима употребљавају, и при којима наставник ништа не предаје и не показује но само:

пита. 6). Може бити нека наставна грађа позната учени--

цима, па хоћемо питањима да рашчланимо ту грађу, и

да се уверимо да ли је ученици сву у целини и посебице ·

разумеју н. пр. код читања каквог чланка из читанке,. код посматрања какве биљке или каквог општа из природних наука, код посматрања какве географске слике или. · каквог предмета итд. Ово су питања за рашчлањавање. Или, на послетку, в). Може бити ученицима непозната, наставна грађа, па наставник хоће згодним питањима да, доведе ученике дотле да сами пронађу неку истину и да их питањима покрене на самостално мишљење. Овака питања зову се питања за развијање или Сократска питања.

Дијалошки је начин питања врло тежак, али је и веома важан. Тежак је с тога што наставник мора непрекидно да држи у глави оно о чему се пита и говори, и мора у исто време да води рачун и о ученичким одго--