Учитељ

уочи. оку ПШТИНЕ УЧИТЕЉСКЕ _855

Нећемо се упуштати у анализу онога што је прошло, нећемо јадиковати, питати нити истраживати: шта би с толиким корисним радовима, предлозима и реформама нашим, које из најчистијих побуда разрађивасмо на својим скушитинама, а који су се радови клонили више на опште добро и корист, него на добро самих учитеља.

Али,и ако нисмо за све то тражили награде, заслужили смо бар признања и похвале, ша ни то нисмо добили. И ако нас у раду није то руководило, ред је овде то сад поменути и констатовати.

Ми нисмо малаксали у тешком раду за напредак општи, ми нећемо ни сада истицати своје захтеве, нећемо се чак ни жалити, јер нам не би то ни помогло. Ми ћемо трпети и радити, верујући да ће се ипак наш рад признати и наградити.

Али време је већ да се постарамо и за сеиза своје породице, да обезбедимо' своју нејач, да се после наше смрти не потуца од немила до недрага. Обезбедивши колико толико своје породице, моћи ћемо ведријега чела погледати у будућности моћи ћемо се онда још већом вољом бацити на рад у васпитавању и настављању поверене нам зенице и будућности српске деце, омладине наше.

„ И у осталим земљама: Русији, Француској, Немачкој и др. па и у Хрватској, удружили су се учитељи на тој основи, да се и узајамно материјално на разне начине помажу.

Наша браћа Срби учитељи у Аустро-Угарској имају већ свој учитељски 'конвикт, а тако је и са браћом Хрватима, и они су пре краткога времена такође отворили свој конвикт. Само ми учитељи слободне Краљевине Србије нисмо до сада ништа у томе погледу учинили.

Од пре неколико година и код нас се зачела мисао о обезбеђењу наших породица, осећамо сви да треба нешто

51“