Учитељ

3 | РАРПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ј

69. Које су мање познате речи за боравишта људска (колиба, кућа, кула итд.), а које за делове њихне (одаје, зид, врата итд.) 2

70. Које су речи, које се тичу качаре, казанице п печења ракије 2

МЕ Које су мање познате речи за делове кујне, за прибореи посуђе у њој>2 | -

72. Којим се речима народ служи при кухању, и која су особита имена за јела и пића 2

78. Којим се речима казује која радња за одржавање живота људскога, а којим —- животињскога (једење, пијење, рађање, умирање итд. ; нпр. човек пије, пас лоче; дете се родило, псето оштенило; човек умро, коњ липсао итд.).

74. Како се зову поједини делови људскога, а како животињскога, тела 2 ;

75. Које су необичније речи за чулна опажања (за вид, слух, _ мирис итд.), а које за осећаје.

76. Које су необичније речи за разне врсте осећања (пријатна. и непријатна : за радост, жалост, тугу, сету итд.)

77. Које су необичније речи занатон и душевне покрете (афетеге)2

78. Како се називају разни мисаони (апстрактни) појмови (памет, разум, ум, дух, свест, жеља, воља итд.)2

79. Како се обележавају појмови у Н се објављује воља људска, вршећи добро и зло у свету (добар — доброта, милост милостив итд.)2

80. Којим се речима исказује свиђање или допадање (лепо лепота), а којим одвратност (ружно — ругоба) 2

81. Каквих има речи за задружни и породични живот сељака,

у том крају 2

82. Каквих има речи за право и службеност 2

88. Како све у том крају називају органи управних и судских власти: општинске (председник, кнез, кмет, биров итд.), среске (котарске) итд.; како радње и круг рада њихова 2

84. Како себе зову сељаци у том крају Има ли какве разлике у садашњим називима : сељак, тежак, ратар, земљоделац итд.о

85, Како се зову поједини делови одела мушкога, а како женскога (удатих жена, удовица, млада, девојака, деце, мушке и женске)2

86. Како се зове поједини украси и накити женски 2 |

87. Како се зову разне врсте игара ПР РОНА и које се

ечи упот ребљавају при игр ању 5 Њу