Учитељ

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕЦЕ 351

и но сазна шта су то болови. Трпети, — то је прво чему он треба да се научи; то му је прече да научи него еве друго“. У овом питању Русо полази од принципа да је „срећа човекова —- вечито страдати“. Ово је убеђењи у њему било тако јако, да потврђење тих својих речи он види у казнама природе, која, ка да, стално навикава и вежба децу у свакојаком кушању. „Природа рано казује деци шта су то тешкоће и бол“. „Скоро сав први узраст — примећује Русо — пролази у боловима; половина све деце умире до осме године“. Према овоме, велику емртност деце наш мислилац сматра као природни појав, правило природе, а не тражи узроке њене у погрешности васпитања, и рђавим здравственим условима живота дечјег. Ми мислимо да природа никако није одредила да деца умиру у тако огромној маси, у какој се сматра. Ми не можемо дозволити, да, по природном закону, деца рађају се само за то, да одмах по рођењу умру. Џо нашем мишљењу, у овом принципу Русо само показује своје мрачно гледиште на свет, покривено жалосним условима живота.

Ова погрешка Русо-у може се потпуно опростити пошто он није учио природне науке, ма да их је страсно волео, ма да је страсно волео природу. Услед тога ми ћутке прелазимо преко свега онога што је Русо говорио о храни, медецини и игијени. Али са свим одвајамо васпитни принцип, који је он исказао у следећим речима: „Пазите на природу п следујте у васпитању по оном путу, који вам она показује“. Наравно, за то је потребно изучити природу, нужно је овладати умењем видети оно, што, етварно јесте, а не оно што нам наша Фантазија показује.

Са свим оправдано Русо тврди, да и природа тражи, да деца буду деца, пре него што постану људи. Деца имају свој начин мишљења и осећања и своје погледе, који су њима _ својствени, и при васпитању нужно је то узети у обзир. Неопходно је потребно видети мужа у мужу, а дете у детету“ вели Русо и показује свакоме своје место. Према деци треба употребљавати мере које одговарају њиховој природи,