Учитељ

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕЦЕ 58 бисмо научили дете да суди о растојању, нужно је чешће носити и водити га да шета, преносити га с једног места на друго, и давати му да осети промену места.

Као што је познато, даље развиће ових мисли Русовљевих, ми налазимо у васпштној системи Фребела, који је завео строгу рекламу те врсте вежбања. |

Русо даје неколико поука и о томе, како да се научи дете да говори. Он одлучно устаје, против хитања у томе послу, услед којег деца почињу нарочито говорити доцније и нејасније. Ако свако брбљање детета родитељи дочекају с радошћу, не исправља се; ако их не приморају правилно: изговорити речи, онда многи целог живота тешко говоре и изговарају нејасно речи.

У овом питању Русо иде још даље него што је потребно, и него што изискује природа. Он осуђује дадиљу која изговара много речи савршено непојамних детету, премда у том периоду и нема речи потпуно разумљивих детету. Даље, Русо поставља правило, да дете, које почиње говорити, слуша само такве речи, које може разумети, или, још боље, имсна таквих ствари које види пред собом, а треба да изговара само такве речи, које може правилно да изговори.

У првом периоду раног васпитања, Русо обраћа такође пажњу и на то, како ће се сачувати дете од наклоности ка пргавости, љутини. Но за тај посао тражи се прекомерна пажљивост и опрезност. Пре свега, не треба никад дете за диркивати, срдити и раздраживати, за тим треба умети разликовати плач детета — да ли оно исказује молбу или за повест. У првом случају жеља детета задовољава се, ако је могуће. Потсећати дете на мисли, да оно може заповедати, уливати му идеју о власти, — никад не треба.

Ево Русовљевих правила при васпитању деце у оном периоду живота, кад се она уче говорити, јести и ходити. 1) Пошто деца малога узраста владају веома малим силама, које нису довољне за све оно што од њих природа тражи, то онда треба им оставити да се могу користити свима оним.

УЧИТЕЉ | 93