Учитељ

ВАСПИТАЊЕ МАЛЕ ДЕНЕ 352

Физичке препреке или казне, које излазе из његових сопествених поступака“. Немамо потребе да му претимо за његове рђаве поступке, довољно је опоменути га на последице. Искуство — то је најбољи наставник. Русо каже „Уступајте жељама дечјим, не према прохтевима његовим, него према његовим потребама“, и објашњава то на овај начин: „Довољно је једна узда нотребе па да се може ковати, савијати и уздизавати дете, не изазивајући у њему роптања, помоћу једине силе ствари могуће је начинити га гипким и послушним“. На тај начин научићете дете да буде стрпељиво, покорно и смирено, чак и онда, кад не добије оно што је желело“. Русо енергично предунређује васпитаче, говорећи им: „не чините вашем васиитанику никаквих прекора, оставите му нека их добије од искуства; не кажњавајте га, јер оно и не зна шта значи бити окривљен; никад га не приморавајте да моли за опроштај —- оно вас не може увредити. Пошто у његовим поступцима још нема наравствености, то оно ништа не може учинити што би наравствено било ружно и што би заслуживало казну или прекор.

У свему оном што природа тражи за телеено развиће, треба оставити деци потпуну слободу, на пример трчање, скакање и т. д. У овом питању Русо се показује као енергични заступник деце и обраћа се родитељима сердачним речима; „волите детињетво; будите пажљиви према његовим играма, забавама, и према његовом милом инстикту.“

У току овог периода васпитавања Русо преиоручује да се деца потпуно, па чак готово и искључиво, утицају физичког света, јер морални свет још им је непојмљив. Уливати им појам о добром још је узалудно, јер, по мишљењу Русо-а, расуђивачку радњу још не треба развијати и деца не разумеју логичке закључке.

По мишљењу Русо-а, дете може нешто добити не за то што оно то тражи, него зато што му то треба Оно је дужно вршити свој посао не за то да не буде криво, него за то што је то потреба. „Појмови о дугу и обавези њему су ненристу-