Учитељ

дити, да ће ученик, који добро разуме и памти те елементе, бити способан решавати све обичне задатке, претпостављајући, одиста, да

ће учитељ и даље водити поучавање правилним путем, и да ће исто

бити основано на здравим начелима, |

Једно од-тих здравих начела у овоме је: да компликовани и

тежи задаци расту постепено. Погрешно је гледиште, као да тежи

задаци више изоштравају умешност и стваралачку моћ ученика. Ево-

луција душевних способности, као и свака друга еволуција не може

да прави скокове. Ученик, који с тешком муком решава лакше 34-

датке, не може решити тежи и сложенији задатак никојим другим на-

чином до једино случајном досетком. Ну случајна досетка није метод

којим се решавају задаци, нити је плод Глогичног тока мисли. До-

сетка може имати значај само онда, кад није случајна, него кад се

јавља као извод из многих комбинација, које су добивене живим уо-

бражењем. Тај избор, или извод, може бити само онда, кад се има

из чега изабрати; другим речима: ако су у памети прибрани и ако

ге чувају не само елементи свемогућих комбинација, него ако се чу-

вају и оне комбинације, које су раније извођене. Умно напрезање, | изван тих услова, узалудно је и штетно, а ако се баш и постигне

какав ресудтат, он ће бити случајан, а као такав нити има, нити

може имати какав научни значај. При решавању свакога питања наш

»

ум ствара аналогична питања и начине за њихово решење, т. Јј. ра-

није састављене комбинације. па их окреће на све могуће начине,

док не наиђета комбинацију, која одтовара решењу дотичног питања. Таква пеихолошка подлога проналажења и умешности, покора-

свајући се општим законима, не може стварати нешто из ничега. Према "томе није могуће решавати теже и сложеније задатке, ако нису ирет· жодно решавани лаки и простији, који нису ништа друго него увод

у теже п сложеније задатке. Каткад се дешава да се свима ученицима једнога разреда задају, за самосталан рад, такви задаци, које ће моћи решити тек један, два или највише три ученика. Има учитеља, који мисле, да су вежбања такве врете корисна и за еве остале ученике, ма их они. никако и не израдили. По мишљењу њихову, у таквим приликама, необично је користан усиљен рад мисли, које се труде да реше тешко питање; сем тога, веле, да се мишљење јача на стим ма и штетним опитима и пробама. Такво гледиште потпуно је погрешно, јер не представља ствар онаку каква је него у изопаченом облику. Кад би сва тешкоћа била само у томе, да се од неко. дико начина решавања задатака, који се јављају приликом проматрања дотичног задатка, изабере баш онај правилан начин, онда би доиста, и узалудни покушаји били врло корисни и рад мисли био би