Учитељ

314 РАСИРАВЕ И ЧЛАНЦИ

поновио. Он је уверавао и доказивао на практици, да се по његову методу може изучити за 6 месеци оно, што би се по другоме методу _ имало учити пуне три године. Он је саставио уџбеник латинског језика: — „нов метод за лако учење латинскога језика“ (Ба попуеПе те|ћоде Ф' арргепдге ТасПетел Та јапепе јаппе), — за којим су се ускоро нанизаше уџбеници језика: грчког, талијанеког, и шпанског — по истој новој методи. Новост Ланселотове методе била је у томе, што је сва правила странога језика излагао према Францускоме, а речи за изучавање бирао је: пажљиво, строго и емишљено, При обуци Лансело се руководио 1.) разумним начелом — што мање правил“, а што више практике, — 8). оштроумним саветима римеког дидактичара и Филозофа Квинтилијана, која се тичу изучавања језика.

Приликом израде уџбеника за стране језике, Лансело је долазио у сукоб за знаменитим савремеником својим Јаном Амосом Коменским. Између осталог, Лансело се врло неповољно одазвао о књизи Коменскога званој „Отворена врата језика“ (Тавла мпепатита гезетаја). Он је нашао, да садржина не одговара натпису књиге, јер је тешка, ап“ страктна, нема везе између појединих делова и метода, то због свега тога, ученици би морали имати необично простран и развијен ум за учење исте књиге, и морали би се и сувише напрезати. Уопште, по мишљењу Ланселотову, било је у књизи врло мало онога, што је потребно при почетном учењу странога језика, као н. пр. потребне количине речи и обрта, који би дали могућности брзо и лако прећи па

само читање класичних списа у оригиналу, што је једино важно и нужно.

Мницијативом и под руковођењем знамевитога Арнола, израдио је Лансело једну капиталну књигу Свога времена, која је издањем Порт-Ројала учинила толему услугу Францускоме језику. То беше граматика — бтапипае гбпбгаје еб тазвопаее. — Она је обухватала у себи преглед свих граматичких правила, — прост, јасан и разумљив, многобројне истакнуте особине опште свима, језицима, па особине; које се разликују једна од друге и најзад множину нових, оригинал“ вих, правилних и духовитих напомена о Францускоме језику. Ово дело, и ако далеко од потпуности и савршенства, ипак је важило као најбоље у ХУП. веку“) и остало је на том гласу све дотле, до није постала нова система проучавања језика (под утицајем познања сав“ скритскота језика, ново откривених закона фонетике и т. д.) која је заменила пређашњу Философско-апстракну лингвистику.

5 Осим ове Порт-Ројалеке граматике, у ХУП веку изађоше још: граматички

Кешагтуцез од Вужеласа и граматика као издање академије у редакцији. академика, Рење-Демареа. (Еестшег-Пезтагајз),