Учитељ

216 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

читају на редове и на засебне речи. Тек после овога може се прећи на књиге, које су подесне за дечје разумевање и појимање, и најзад на лакше и простије преводе некојих класичних писаца, како би се деца још из малена навикавала на манире и суптилности говора у

_ образованијих људи. т

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

о 99

ИЗ ПЕДАГОШКОГ ИСКУСТВА

— + •—

„Педагогику, као науку, усавршиће и · допуниће сами наставници својим личним

искуством,“ ДИТЕС. (НАСТАВАК) 15. — Има наставника, који имај“ страст да грде своје ђаке.

То чине преко године, па и на јавним годишњим испитима, ка ко. јима може лако да буде и родитељ дотичног ђака, кога наставник грли. Овакви прекори осетљивог ученика срамоте и понижавају, а дотичном наставнику издају сведоџбу, да нема онај најглавнији услов који је потребан једном учитељу, да нема „учитељско срце,“ које

- треба, свагда да је хладно, умерено, широко и сувише обазриво. ==

Место некорисне, а по све штетне, грдње; такви би наставници боље. учинили, да у току године више пажње обрате на дотичне ученике (којп су обично слаби ђаци), те да се и они изједначе. са својим бољим друговима.

“

16. — И сами ђаци воле добре и уредне ђаке за то таквим ђадима хоће радо да помогну, кад им буде помоћ потребна, (напр. ако који од таквих нема какву потребну ствар, сви се стану правити ко ће пре да му да, док слабијим ђацима нерадо помажу).

=

17. — Ђаци, који су што род учитељу, обично би хтели да имају мало веће привилегије код истог, но остали њихови другови, за то су слободнији или распуштенији од осталих. Ово не еме да буде и учитељ не треба сам да даје повода оваквим случајевима; симпатије код ђака — у погледу средства — не треба да буде код учитеља; сви ђаци ирод њим треба да су у једнаком вољењу. На страни ђака