Учитељ

884. РАСПБАВЕ И ЧЛАНЦИ

Пе =

је од некуда, у томе тренутку, наишао когод, ко школски живот не познаје, морао би метути прсте у оба ува и излетити напоље, крстећи се и таквог учитеља и таквих ђака...

Одмах сам ову одлуку о путовању са својим ученицима саопштио школском надзорнику за град Београд, и господин Влајић ју је оберучке прихватио. Имајући, дакле, тако одобрење од школске власти, остало ми је да размислим о вре мену и начину путовања. ;

Рачунао сам на своје другове у Шапцу и Мачви. Држао сам, и ако предузимам велики пут, и ако узимам на себе велики терети одговорност, да ћу то помоћу њих, у име Бога, а о мало трошка моћи и извести. И нисам се преварио. Прво писмо у том циљу написао сам г. Пери Јовановићу учитељу и управитељу шабачких основних школа. У њему сам му јавио да са својих 30 ученика долазим у Шабац, и предложио начин како да се ученици дочекају. Његов одговор, као и одговор другог управитеља шабачких школа г. Пере Цричевића, гласио је: да шабачки ученици примају од свег срца своје другове из Београда. У исто време послаћи су ми списак шабачких ученика. са именима њихових родитеља, који желе да имају по једнога госта београдског учевика. Онисак њихов био је много већи. Домаћина — шабачких ђака, било је много више, но што сам им ја водио тостију — београдских ученика.

Са распоредом својих ученика на гостовање у Шанцу био Сам брво готов. При распоређивању пазио сам што се више _ могло и на родитеље, н. нр. београдски ђак — професоров син, био је гост код шабачког ђака, опет професоровог сина. КаФеџијин —- код каФеџијиног, судијин код судијиног и т.Д. Такав један списак пошаљем у Шабац да га саотште малим домаћинима; а један задржим себи и саопштим га својим ученицима. Тим сам био готов. са првом лакшом половином пута. Остала је друга тежа половина. Али богата је равна Мачва. У брзо ми стигоше одговори на моја писма од другова г. Саве Јовановића из Штитара, г. Пере В. Јовановића из Салаша Црнобарског, г. Ристе Василића из Дубља и мога милог