Учитељ

_ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 898

магараца — не узнемирују ученике, јери у школи господари још већа ларма, него,и у најживљој улици. Свако се дете бави својом задаћом, коју учи на памет, на глас, вичући, без обзира на свога суседа, који удара у исте дипле. Над свом том хуком — буком бди учитељ, чучећи на рогозу, и за чудо веома, брзо распознаје неваљале овчице својега, стада, које не врше тачно своје задаће. Обучавање је једноставно, сваки учи нешто друго према. вредноћи и узрасту, као и према томе какву школу учи. Учитељ напише свакоме на дашчици задаћу, те га према томе испитује.

Свестрано учење своди се на коран, те само на основу учења из корана усвоје најпосле читање и писање. Рачунати науче код куће, или где на другом месту. Учитељ сам не зна ништа друго, него предавати молитве из корана, читати и писати. Плата му је врло „зкромна, око 50 пара на свако дете месечно. Од деце које долазе у кутабе, болују 96 од сто од запаљења очију, а то су последице нешто ужасне нечистоће, а нешто оштрог пешчаног праха из пустиње.

Године 1889. био је сталан број кутаба под управом школског мипистаретва и учитеља, који не имађаху прошасаних законских услова потребних учитељу, те беше изашла наредба да се морају под-

врћи испиту. Због тога их се 18 одрекло. Од 830 испитаних, о их |

„није имало ни појма из аритметике, а 29 из краснописа. Онима, који су пропал: на испиту, беше допуштено, да у року од годино дана понове испит, ади се ниједан није више јавио. Дозвољен им је годишњи рок, па ипак ниједан није знао четири вида рачуна. Готово сва деца иду у кутаб, па ипак од 1000 становника њих 912 незнају ни читати ни писати. Узрок је тому у рђавом учењу. Деца се уче читати и писати на основу корана, који је писан арапски, којим данас нико више не говори. Зато деца чим оставе школу забораве читатњ и писати. Е -

Већина кутаба постала је потаором, те је обучавање бесплатно, и деца често добијају и одело бесплатно, па и добру храну. У свом Египту имаод прилике 9000 кутаба, који примају 180.000 деце.

Педесет и пет кутаба издржава држава. Учење је у њима скупо. Деветомесечно учење у обичној школи другога реда стаје 9 динара, за исто време у школи првога реда 21 динара. За полажење школа, у Насију, Александрији и Маусураху плаћа екстерниста 170 динара, а интерниста 360 дин. (за обуку, стан и храну). У обичним Тефиковим пр колама плаћа екстерниста 300 дин. интерниста 1600 дин. У школи другога реда плаћа екстерниста 800. дин. а интерниста 600 дин.

Од године 1819. — 1898. порастао је проценат деце која плаћају од 5%, на 89. На тим школама има ипак и бесплатних места